Dzin ronilac

Discussion in 'Ispravno Vjerovanje' started by GAZIJA, Feb 26, 2008.

  1. GAZIJA
    Offline

    GAZIJA Well-Known Member Staff Member

    Joined:
    Dec 4, 2007
    Messages:
    1,403
    Likes Received:
    4
    Trophy Points:
    48
    Gender:
    Male
    Occupation:
    social work
    Location:
    chicago
    Ratings Received:
    +6 / 1
    Dosao je neki covjek i rekao: U mom ocu je dzin.
    Rekao sam: Kako znas?
    Rekao je: Svaki put kada pocne hutba on se onesvijesti i tako ostane do kraja hutbe. Cesto se onesvijesti u namazu. Svakog ponedjeljka zakljuca se u sobu i spava sam u tamnoj sobi, nikoga ne pusta cak i suprugu.

    Otisao sam kod njega sa trojicom prijatelja. Zatekli smo oboljelog potpuno svjesnog, sjedio je. Imao je, otprilike, 45 godina.

    Pitao sam: Kako ti je ime?
    Rekao je: Mahmud.
    Rekao sam: Sta te boli?
    Rekao je: Osjecam da u sebi imam dzinicu.
    Rekao je: Da, veoma me namucila, umalo me od zene rastavila.
    Rekao sam: Idi abdesti se.
    I mi smo se abdestili. Nakon toga, rekao sam jednom od prijatelja da uci rukju, prije kraja rukje tjelo se zatreslo i znao sam da je dzin dosao.

    Rekao sam: Bismillah, ko si ti?
    Zaculi smo drugi glas iz njega: Ja sam dzinica.
    Rekao sam: Kako ti je ime?
    Rekla je: Steforija ili nesto slicno, zaboravio sam.
    Rekao sam: Koje si vjere?
    Sutila je.
    Rekao sam: Jesi li muslimanka?
    Rekla je: Nisam.
    Rekao sam: Krscanka?
    Rekla je: Nisam.
    Rekao sam: Nevjernica?
    Rekla je: Da, ne poznajem vjere.
    Rekao sam: Gdje zivis?
    Rekla je: Zivim u Crvenom moru, pripadam dzinima koji zive u vodi.
    Rekao sam: Zasto si usla u Mahmuda?
    Rekla je: Da mu se osvetim.
    Rekao sam: Sta je skrivio?
    Rekla je: Nas rodjak bio je u jednom covjeku, Mahmud je ucio rukju, jako ga je izudarao i uznemirio. Mahmud je neznalica, ne zna kako se zastititi od nas dzina. Jedne tamne noci presrela sam ga u pustoj ulici i usla u njega.
    Rekao sam: Koliko dugo si s njim?
    Rekla je: 20-ak godina.
    Rekao sam: Predlozit cu ti nesto, mozes prihvatiti ili odbiti, imas pravo izbora.
    Rekla je: Reci!
    Predlozio sam da prihvati Islam.

    Rekla je: Pusti me da razmislim.
    Rekao sam: Koliko?
    Rekla je: Tri dana.
    Rekao sam: Ne, mozes dobiti najvise 10 minuta.
    Nakon 10 minuta rekla je: Uredu, preci cu na Islam ali pod uslovom da osatnem u Mahmudu.
    Rekao sam: To je drugo pitanje. Ti prihvatas Islam da bi se spasila dzehennema i usla u dzennet.
    Rekla je: Dobro, preci cu na Islam.
    Rekao sam: Izgovori sehadet.
    Izgovorila je sehadet, objavila pokajanje i uzela novo ime Ummu Ibrahim.
    Rekao sam: Moras prestati s nasiljem ako zelis da tvoje pokajanje bude potpuno.
    Rekla je: Kakvo nasilje?!
    Rekao sam: Tvoj boravak u tijelu tog covjeka je nasilje. Moras izaci iz njega.
    Rekla je: Necu izaci iz dva razloga, prvi je sto ga veoma volim i s njim budem jednu noc sedmicno, ponedjeljkom, ostale noci dajem njegovoj zeni.
    Rekao sam: Dali se prikazes u liku zene?
    Rekla je: Ne.
    Rekao sam: Kako imate odnos?

    Rekla je: On me u snu vidi kao lijepu zenu i ujutru vidi da je polucirao, a ja uzivam potpuno u odnosu.
    Rekao sam: Uredu, to je prvi razlog, koji je drugi?
    Rekla je: Bila sam udata za dzinskog kralja koji je vladao Crvenim morem, on je umro a ja sam ostala. Vlast je presla na moju djecu. Oni su nevjernici i ako saznaju da sam presla na Islam ubit ce me. To je drugi razlog.

    Rekao sam: Prvi razlog je neosnovan, jer on tebe ne voli i ne zeli te ozeniti. Rekao mi je malo prije da te zeli istjerati. Sto se tice tvoje djece mozes se sklonuti i pobjeci od njih bilo gdje u Atlanskom, Tihom, ili nekom drugom okeanu i zivjeti obozavajuci Allaha.

    Rekla je: Dobro, izaci cu. Daj mi tri minute!

    Nakon toga covjek se osvijestio i sjedio s nama. Moji prijatelji su rekli: Hajdemo, vec je izasla.
    Rekao sam: Ne, kao da je vidim u njegovim ocima. Stavio sam ruku na njegovo koljeno i plecku i uvjerio se da nije izasla i da nas je pokusala prevariti. Zamolio sam jednog od prijatelja da uci rukju ponovo. Nije ni zavrsio a ona progovori.

    Rekao sam: Tako ti, Ummu Ibrahim, zelis nas prevariti?!
    Rekla je: Vjeruj mi, ne zelim izaci. Zivim s njim dvadeset godina i veoma ga volim.
    Rekao sam: Dobro, prelazimo sa lijepih rijeci i popustanja na stap, udarce i spaljivanje! Ako neces izaci zamolit cu Allaha za pomoc i ucit cu Kur'an koji ce te spaliti ili cu te tuci.
    Rekla je: Nemoj, izaci cu.

    Oko dvije minute zalosnim glasom je vikala: Mahmude, Mahmude!, potom je izasla. Zahvala pripada samo Allahu, azze we dzelle, On jedini upucuje na pravi put.



    Iz knjige: Zastita od dzina i sejtana
    Autor: Vehid Abduselam Bali

Share This Page