Hadis: Lanac prenosioca - 'Sened'

Discussion in 'Pravac, Metodologija' started by GAZIJA, Jul 24, 2009.

  1. GAZIJA
    Offline

    GAZIJA Well-Known Member Staff Member

    Joined:
    Dec 4, 2007
    Messages:
    1,403
    Likes Received:
    4
    Trophy Points:
    48
    Gender:
    Male
    Occupation:
    social work
    Location:
    chicago
    Ratings Received:
    +6 / 1
    [​IMG]Nakon što smo malo bolje upoznali neke od osobina najboljih generacija, i nakon što smo uvidjeli o kakvim se ljudima radi nastojat ćemo u narednim brojevima da upoznamo te generacije i da saznamo najbitnije podatke vezane za njih. Međutim, najprije ćemo se osvrnuti na jednu od najbitnijih stvari u islamu, nešto što je sačuvalo islam i njegovu doktrinu u svim oblastima, nešto čime se ovaj ummet odlikovao iznad svih ostalih a to je svakako - sened.

    Jezičko značenje seneda
    Sened u arapskom jeziku označava sve ono što se uzvisilo i podiglo poput vrha planine. Ovo značenje ima osnove i u terminološkom značenju jer 'musnid' - učenjak koji navodi sened ustvari 'podiže' i pripisuje govor onome koji je njime govorio.

    Također se koristi u smislu oslonca i onoga na čemu se oslanja pa tako arapi vele za nekog čovjeka da je 'sened' tj. pouzdan i onaj na koga se da osloniti. Pa je po ovome kazivanje lanca predaje nazvano senedom zbog oslanjanja i pouzdavanja učenjaka prilikom proglašavanja neke predaje vjerodostojnom ili slabom upravo na isti taj 'sened'. (Sihah od Džewherija 2/479; Tadzu-l-'arus od Zubejdija 2/381-382)

    Teminološko značenje seneda
    Sened je kazivanje lanca predaje. Neki su definisali da je sened pripisivanje predaje onome koji je istu izrekao u vidu spojenog lanca. (Tedribu-r-rawi 1/41-42; Nuzhetu-n-nezar str. 19 kao i 25-53; Fethu-l-mugis 1/14)

    Važnost seneda
    Sened nedvosmisleno ima svoje posebno mjesto i važnost u islamu, stoga čitamo kod Hatiba El-Bagdadija u njegovoj knjizi "Šerefu ashabi-l-hadis" str. 37.-38. poglavlje koje glasi "Bešaret Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, njegovim ashabima o traženju znanja nakon njega kao i spajanjem između njega i njih senedom" te je naveo Poslanikove, sallallahu alejhi we alihi we sellem, riječi: "Vi slušate i od vas će se slušati, a slušaće se i od onih koji od vas slušaju!" (Hadis je zabilježio Ebu Davud 3659; Ahmed u svom Musnedu 3/240/2947 kao i Hakim u djelu M'arifetu 'ulumi-l-hadis str. 60., te je nakon hadisa rekao: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem, u ovom hadisu je spomenuo 4 generacije prenosioca hadisa a ova u kojoj smo mi je peta spram onoga kako je on opisao." Hadis je vjerodostojan)

    Važnost seneda se ogleda u nekoliko stvari, navešćemo samo neke:

    1. Sened je sredstvo prenošenja vjere do nas.
    2. Senedom su učenjaci hadisa sačuvali vjeru, te su njihovom brigom prema njemu kao i pitanjem o senedu hadis zaštitili zidinama koje su ga sačuvale da se u njega ubaci nešto što nije od njega te da se od njega odstrani ono što jeste hadis.
    3. Njime učenjaci hadisa razlikuju ono što je vjerodostojno od onoga što je slabo od hadisa Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem. Rekao je Š'ube: "Vjerodostojnost hadisa se zna na osnovu vjerodostojnosti njegovog seneda - lanca kojim je prenesen!" (Et-Temhid 1/57; Šerhu 'ileli-t-Tirmizi 1/360)
    4. Spominjanje seneda je spokoj i mir srcu, rekao je Ibn 'Abdu-l-Berr: "Duša biva smirenijom i spokojnijom prilikom spominjanja seneda." (Et-Temhid 1/55)
    5. Specifičnost ovog ummeta senedom mimo svih ostalih naroda kod kojih je do iskrivljavanja, promjena, oduzimanja i dodavanja došlo upravo stoga što oni nisu ovladali senedom.
    6. Senedom se raspoznaje put i izvor hadisa.

    Neke izjave ispravnih prethodnika o senedu

    1. Rekao je Abdullah ibn Mubarek i Muhammed ibn Sirin: "Sened je od vjere. I kada ne bi imalo seneda govorio bi ko god hoće šta god hoće!" (Uvod Muslimovog Sahiha 1/15; El-Džami'u li ahlaki-r-rawi 2/213; Tarihu Bagdad 6/166...)
    2. Također je Muhammed ibn Sirin rekao sljedeće: "Doista je ova znanost sama vjera! Pa se zato dobro pripazite od koga uzimate vašu vjeru!" (Uvod u Muslimov Sahih 1/14; El-Muhaddisu-l-Fasil str. 414.; Ibnu Hibban i Ibn 'Adijj su ovu izreku prenijeli od skupine ashaba i ostalih, pogledaj El-Medžruhin 1/21-23 kao i El-Kamil 1/155-157)
    3. Rekao je Sufjan ibn 'Ujejne: Jednog je dana Zuhri citirao neki hadis pa mu rekoh: Daj ga bez seneda!, a on mi na to odgovori pitanjem: "Zar se to na krov bez stepenica penje!?" (El-Džerh ve-t-t'adil od Ibn Ebi Hatima 2/16; Šu'abu-l-iman od Bejhekija 1/26; Šerhu 'ileli-t-tirmizi 1/361)
    4. Rekao je Abdurrahman ibn Amr El-Euza'i: "Nestajanje i odlazak znanja nije ništa drugo do nestajanja seneda!" (Et-Temhid 1/57; Šerhu 'ileli-t-tirmizi 1/360)
    5. Rekao je Sufjan Es-Seuri: "Sened je vjernikovo oružje, stoga ukoliko s njim ne bude bilo oružja s čim bi se to borio!?" (Uvod djela El-Medžruhin od Ibn Hibban 1/27; Šerefu ashabi-l-hadis str. 24.)
    6. Rekao je Ebu Bekr Muhammed ibn Ahmed p. 331. g. p. h.: "Došlo je do mene da je Allah Uzvišeni odlikovao ovaj ummet sa tri stvari koje nije darovao minulim narodima: Sened, ensabe - detaljno poznavanje porijekla i i'irab - detaljnim i preciznim poznavanjem svih vrsta promena bilo koje vrste riječi u arapskom jeziku." "Šerefu ashabi-l-hadis" od Bagdadija str. 40; isto je predanje zabilježio i Sujuti u tedribu-r-ravi 1/159-160 od Ebu Alijja Husejna ibn Muhammeda El-Džejanija p. 498. g. p. h.)

    Pojašnjenje da je sened odlika samo ovog ummeta mimo ostalih naroda
    Rekao je Hafiz Ebu Muhammed ibn Hazm, r.a., p. 456. g. p. h.: "Prenošenje putem pouzdanog od pouzdanog pa sve takvim putem do Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, uz postojanje spojenosti je prenošenje kojem je Allah Uzvišeni odlikovao muslimane mimo svih ostalih naroda... A što se tiče postojanja predaja i lanaca uz prekinutost u lancu bilo da je sa po jednim ili više prenosioca u nizu ovakav način prenošenja možemo naći u velikoj mjeri kod jevreja. Naprotiv, ovakav način prenošenja je nešto što je najbliže i najuzvišenije što oni imaju s tim što oni uopšte ovakvim predajama ne dosežu niti blizu Musaa, alejhis-selam, kao što je to slučaj kod nas sa Muhammedom, sallallahu alejhi we alihi we sellem... A što se hrišćana tiče oni kod sebe nemaju ništa nalik ovom načinu prenošenja osim kada je u pitanju zabrana razvoda i kazna za ovaj prijestup kod njih i uz to što je put ove predaje putem kezzaba - lažljivca čija je laž fakat."

    Potom je rekao: "A što se tiče prenošenja putem koji u sebi sadrži lažljivca ili nepoznatu personu, ovo se može u velikoj mjeri naći kod onoga što je prenešeno kod jevreja i hrišćana."

    Rekao je šejhu-l-islam Tekijju-d-din ibn Tejmijje, r.a.: "Znanost o senedu i o prenosiocima - ravijama je nešto čime je Allah Uzvišeni odlikovao ummet Muhammeda, sallallahu alejhi we alihi we sellem, i učinio stepenicama izučavanja. Pripadnici knjige nemaju nikakav sened kojim bi prenijeli i dali osnove njihovim govorima i predajama. Slično je stanje i sa novotarima od ovog ummeta, zabludjelima. Sened je isključivo samo za one kojima je Allah povećao i uzvisio blagodat i davanje - pripadnicima islama i sunneta koji senedom razdvajaju vjerodostojno od bolesnog i krivotvoreno od pravog..." (Medžmu'u-l-fetawa 1/9)

    Početak korišćenja seneda, pitanje o istom i etape kroz koje je prošao
    Na kraju završavamo poglavljem koje će nam pojasniti i približiti vrijeme rođenja ove plemenite i uzvišene nauke. Ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, nisu imali potrebe za korišćenjem seneda i pitanja o istom zbog dvije stvari:

    1. Oni su ti koji su izravno uzimali od Allahovog poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem.
    2. Jer je njihovo vrijeme, vrijeme emaneta, pouzdanosti i vjere, tako da oni međusobno nisu jedni druge optuživali za laž, tako da je hadis kojeg je neko od ashaba čuo od Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, posredstvom drugog ashaba isti poput hadisa kojeg je neki ashab čuo izravno od Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem. Tako da nalazimo da mlađi ashabi ili oni koji su kasnije prihvatili islam prenose hadise i kazivanja u kojima oni lično nisu sudjelovali i bili sa Poslanikom, sallallahu alejhi we alihi we sellem, a pritom ne spomenuvši posrednika od kojeg su čuli taj hadis. Tako se prenosi od Humejda Tawila da je Enes ibn Malik, r.a., jednom pripovijedao neki hadis od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, te ga jedan od ljudi upita: "Jesi li ga ti čuo od Allahovog poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem?" A Enes se na to žestoko rasrdi i reče: "Tako mi Allaha nije sve što vam pričamo i pripovjedamo od Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, da smo od njega čuli, već bi mi jedni drugima pričali i kazivali a mi jedni druge ne optužujemo za laž!" (Hakim u Mustedreku 3/575 i ovo je tekst njegovog predanja; Ibn Adijj u El-Kamilu 1/164; Taberani u El-M'udžemu-l-Kebiru 1/236/2894. Rekao je Hajsemi: 'Zabilježio ga je Taberani u Kebiru, a prenosioci predaje su ljudi Sahiha. Medžme'u-z-Zewaid 1/157-159)

    No i pored ovoga u sunnetu nalazimo pojedine događaje koji su se zbili u njihovom vremenu a koje upućuju da su upravo oni - ashabi bili prvi koji su se pazili prilikom prihvatanja predaja kao i da su oni ti koji su učenjacima hadisa propisali provjeravanje predaja a neki od tih događaja su sljedeći:

    Ono što je spomenuo Zehebi prilikom navođenja biografije Ebu Bekra Es-Siddika: "I on je prvi koji je upotrijebio opreznost i provjeru prilikom prihvatanja predaja te je Ibn Šihab prenio od Kabisa ibn Zuejba da je neka starica došla Ebu Bekru tražeći svoje pravo na nasleđivanje. Te joj Ebu Bekr reče: 'Ja tebi ništa ne nalazim u Allahovoj knjizi i ne znam da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem, o tvom udjelu išta rekao.' Potom je upitao prisutne a na to je Mugire rekao: 'Bio sam prisutan kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem, dao neni šestinu.' Na to mu Ebu Bekr reče: 'Ima li neko da te u tome podrži?' Te je Muhammed ibn Mesleme posvjedočio isto onim čim je i Mugire. Zatim joj Ebu Bekr, r.a., naposljetku dade njen dio." (Tezkiretu-l-huffaz od Zehebija 1/2 a sama priča o neni se nalazi u Malikovoj Muwetti 2/513; Sunenu Ebu Davuda 2894; Tirmizi u Dzami'u 2101; Sunen Ibn Madže 2724; Ova se priča navodi do Kabise preko 20 različitih lanaca a on nije zatekao Ebu Bekra jer je rođen godine oslobođenja Mekke 'El-Feth'. Ovu mahanu su spomenuli brojni učenjaci hadisa.)

    Drugi slučaj je zabilježio Buhari u Sahihu 6245. od Ebu Seida El-Hudrija koji je rekao: "Bio sam u jednom ensarijskom sijelu kad odjednom dođe Ebu Musa koji je djelovao prestrašeno i reče: 'Tražio sam od Omera izun za ulazak tri puta te mi on nije dao izun potom sam krenuo da se vratim. Te me Omer upita: Šta te je to odvratilo od ulaska? a ja mu rekoh: Zatražio sam izun tri puta te kada mi ne bi dat izun ja se vratih a Poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem, je rekao: 'Kada neko od vas zatraži izun tri puta te mu on ne bude dat neka se vrati!' Te mi Omer reče: 'Tako mi Allaha, uspostavićeš za ovo što si rekao dokaz...' Te vas ja stoga sada ovde pitam da li je iko od vas čuo ovo od Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem?'' Na to mu Ubejj ibn K'ab reče: "Tako mi Allaha neće s tobom ustati osim onaj koji je najmanji u narodu a ja bijaše najmanji te ustah s njim i obavjesti Omera, r.a., da je Allahov poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem, to rekao." Zasigurno da Omer ovo nije uradio iz razloga što je sumnjao u Ebi Musaa, r.a., kako to može nekom na um pasti već je to uradio ne bi li se ljudi uzdržali da svašta na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, govore kao i da bi ih podučio da je govor na Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, nešto veoma ozbiljno i teško. Ovome možemo naći i potvrde u drugim rivajetima ove predaje tako da kod Muslima stoji da je Ubejj rekao Omeru: "O sine Hattabov nemoj ni slučajno da budeš od onih koji kažnjavaju Poslanikove, sallallahu alejhi we alihi we sellem, ashabe!' Na šta mu Omer reče: 'Subhanellah! Nije to u pitanju već sam čuo nešto od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we alihi we sellem, te sam samo htio da to potvrdim i provjerim!" (Muslim u Sahihu 3/1694/2153) Ovi kao i drugi događaji jasno upućuju da je početak provjeravanja i korišćenja seneda počeo još u vremenu pravednih halifa s timšto ovo nije bila opšta praksa već samo pojedini malobrojni slučajevi. Ovo je takođe ujedno i prva etapa koju možemo nazvati 'Etapa opreza u prihvatanju predaja kao i provjera u prenošenju istih.'

    Vrlo brzo nakon ove etape usledile su velike promene u islamskom svijetu a jedna od prvi i najpotresnijih događaja koja je ostavila duboku ranu u islamskom ummetu jeste ubistvo Osmana ibn 'Affana r.a. 35. g. p. h. te je onda počelo stvaranje raznih pravaca, podjela, razmišljanja kao i pojava ogromnog broja novotarija i sekti. Ujedno uz ove promene došlo je i do promene nove etape u povjesti seneda koju možemo nazvati 'Etapa strogog pitanja o senedu kao i istrazivanje istog.' A ova etapa se jasno oslikava i u predaji Muhammeda ibn Sirina koji je rako: "Nisu zapitkivali o senedu, međutim, onda kada se desila 'f i t n a' od tada bi govorili: 'Imenujte nam vaše ljude - prenosioce!' Pa bi se potom pomno gledalo u ehlu-s-sunne te bi se njihove predaje prihvatale; kao i u novotare te se njihove predaje ne bi uzimale!" (Uvod u Sahih Muslim 1/15) No i pored ovoga u ovoj etapi se nisu još uvek svi pridržavali pitanja o senedu i provjeravanja istog a kao dokaz ovoj činjenici jeste upravo i nepobitno postojanje mursela tabi'ina, tako je jednom jedan čovjek rekao Hasanu El-Basriju: 'Ti nam pričaš i govoriš: 'Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we alihi we sellem...', kad bi mogao barem da nam navodiš senede putem onih preko kojih si čuo ove predaje?' Te mu Hasan odgovori: "Mi, Allaha mi, nismo slagali, niti smo u laž utjerivani. Ja sam lično bio u pohodu na Horasan a tada je s nama bilo 300 poslanikovih, sallallahu alejhi we alihi we sellem, drugova!" (El-Kamil 1/166)

    Međutim, uskoro je sened ušao u treću, posljednju etapu, etapu koju možemo nazvati 'Etapa obaveze navođenja seneda kao i obavezivanje drugih da navode sened', jedan od začetnika ove etape je sigurno i Ibn Šihab Ez-Zuhri kao i njegovi savremenici. U ovoj se etapi znalo i krenuti sa vređanjem onog koji bi predanja lišio seneda tako da je poznat govor Zuhrija ibn Ebi Ferwi koji je citirao hadise bez seneda našta mu je Zuhri rekao: "Allah te ubio o sine Ebu Ferwe, kako li se samo osiliš prema Allahu, ne navodeći sened tvojih predaja!? Prepričavaš nam ovde neke hadise koji nemaju niti uzda a ni ezmu." (M'arifetu 'ulumi-l-hadis str. 6; El-Kamil od ibn 'Adijj 1/327; Hiljetu-l-eulijaa od Ebu Nu'ajma 3/365) I mimo Zuhrija od njegove generacije su recimo S'ube ibn Hadždžadž i M'amer ibn Rašid i ostali prosto naterali Katadu da prilikom navođenja predaja navodi i senede. Ovo je ujedno i posljednja etapa kroz koje je sened prošao a koja je, približno, nastupila na kraju prvog stoljeća po hidžri.

    Priredio:
    Miralem Misini
    Fakultet Hadisa Časnog

Share This Page