Jedenje mesa nepoznatog porijekla
Pitanje :
Radim na građevini i često mi se dogodi da nas ljudi počaste ručkom u kojem ima mesa za koje ne znam da li je zaklano u ime Allaha ili ne. Zanima me da li to meso mogu jesti ili ne, i da mi navedete konkretne dokaze iz naše vjere? Napominjem da mnoga braća danas jedu meso za koje ne znaju da li je zaklano po propisima Šerijata ili ne, a glavni im je razlog samo što je meso od ljudi koji su samo po imenu muslimani, a koji niti obavljaju namaz, niti imaju veze sa ostalim islamskim propisima. Ja se često nadem u nezgodnoj poziciji pošto ta braća jedu takvo meso, pa me ljudi pitaju, i kada im ja odgovorim, oni mi ukažu na njih i kažu kako to oni mogu jesti, a ja ne.
Odgovor:
Poznati učenjak Jahja ibn-Ibrahim el-Jahja bivši rektor Islamkog univerziteta u Medini, koji veće tridesetak godina aktivno radi na pitanjima i problemima islamskih manjina, balkanskih muslimana, muslimana iz ruskih republika, i dr., je rekao da su ljudi na našim prostorima u osnovi muslimani, i da se nad njima sprovode svi propisi koji važe za muslimane: dozvoljeno je jesti meso životinja koje zakolju, klanja im se dženaza, imaju pravo na satrateljstvo u sklapanju braka, i drugi propisi. Iz ove osnove izlaze samo oni koji se deklarišu i izjašnjavaju kao ateisti. Ako neko od njih čini djelo nevjerstva, prići će mu se na najljepši način, pojasniti, i ispravnim znanjem utemeljenim na Kur'anu i Sunnetu, pokušati anulirati sve nejasnoće, predrasude, prepreke koje postoje kod njega u vezi sa tim, upućivati dovu Allahu za njega, i ustrajavati u njegovom pozivu, i ne požurivati sa kvalifikacijama – ovaj je murted, ovaj je nevjernik, ovaj je munafik i sl. Našem narodu, koji pri sebi ima puno pozitivnih osobina, potreban je neko ko će mu pružiti ruku saosajećanja, milosti, i iskrene želje za popravljanjem njegovog stanja, i ko će ga na najbezbolniji način vratiti i održati na putu Poslanika, Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Znači u osnovi je dozvoljeno jesti meso kojim nas ponudi musliman, čak i ako ne znamo da li je zaklano na propisan način ili nije. Tu osnovu pojačava sljedeći hadis: Aiša, radijalllahu anha, je pitala Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ''judi koji su novi u islamu nam donose meso, ne znamo da li su prilikom klanja spomenuli Allahovo ime (proučili bismillu) ili ne, šta da radimo? ''Spomenite vi Allahovo ime i jedite.'' (Buharija, 1952.). Rekao je Ibn-Hadžer: ''Hadis nas uči da meso koje se nađe na muslimankoj pijaci (tržišnici), i meso životinja koje kolju muslimanski nomadi ima tretman dozvoljene i propisane hrane, jer je većini muslimana poznato pitanje spominjanja bismille prilikom klanja.'' (Fethul-bari: 9/635.). Ovo je opći i osnovni propis, ali to nikako ne znači da se on ne može promijeniti shodno okolnostima koje preovladavaju u određenom vremenu ili na određenom prostoru. Jezikom islamske metodologije to bi glasilo ovako: ''Kada se osnovi suprostavi preovladavajuće stanje, uzima se u obzir preovladavujuće stanje.'' Tj. osnova nama nalaže da je meso kojeg kolju i prodaju muslimani dozvoljeno, međutim većina stanovnika ovog ili onog podneblja ne vode brigu o propisanom klanju, što će kod nas stvoriti, u najmanju ruku opreznost u ovome pitanju, i neće nam biti svejedno od koga uzeli meso, i kod koga jeli. Najmanja stvar koju možemo učiniti, kako nebismo optužili sve ljude redom za neislamsko postupanje kada se radi o klanju, jeste da budemo oprezni, i da se namirivamo tamo gdje je sigurno. Termin ''halal meso'' je zloubotrjebljen, u to se sve više ubjeđujemo svaki dan. Cilj je samo da se proda, da se zaradi, a da li se u stvarnosti radi o halalu, to samo Allah zna, a često i ljudi, na ovaj i onaj način, doznaju da se radi o prevarama i malverzacijama, što svakako treba uzeti u obzir. Allah najbolje zna!
Mr. Semir Imamović Saff
