Šejh Sâlih Âl Šejh
iz: At-Tamhîd li šerh Kitab-it-Tevhîd
Posredovanje (šefa`at) je molitva (dova) a moliti za posredovanje je isto što i moliti za dovu. Ako osoba kaže:
”Zatraži Poslanikovo (sallallahu alejhi ve sellem) posredovanje”
onda to znači,
”Moliti Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) da se moli Allahu za mene”.
Posredovanje znači naime dova. Ko se moli za dovu, moli se za posredovanje. Sažeto, posredovanje znači dova, tj. dova za dovu.
Nagoviješteno je ranije da svi dokazi iz šerijata koji zabranjuju da se dova upućuje drugima mimo Allaha, odgovaraju odlično kao dokaz zabrane da se traži posredovanje od mrtvih. Posrednik je onaj što se moli, dok je onaj što se moli za posredovanje također molioc. Onaj što se moli za posredovanje misli da se posrednik moli pa se i on zato moli onome koji želi da mu bude posrednik. Ako osoba ode na mezar nekog od poslanika, ili slično, pa kaže:
”Tražim tvoje posredovanje”
Ili,
”Molim te za posredovanje”
Onda to znači da se moli njemu za nešto tj. da se osoba u kaburu moli za njega. Zbog toga se ovo djelo koje je upućeno nekome drugom mimo Allaha (džellešanuhu) smatra kao veći Širk (Širk ekber), Ovo znači upućivati dovu nekome drugome mimo Allaha, pitati umrlog, obraćati mu se i moliti mu se.
Ako onda znaš smisao posredovanja, ako znaš kakva je osuda kada se traži posredovanje od mrtvih i da je to širk ekber, onda trebaš znati da je tražiti posredovanje od ljudi koji su živi dozvoljeno. Dozvoljeno je tražiti od ljudi da se mole za nekoga. Možda njihova dova bude uslišana a možda i ne.
Pitanje posredovanja je pitanje koje je skriveno (nepoznato) mnogima. Među njima su čak i neki učenjaci, zbog čega se mogu naći neke greške u njihovim knjigama u vezi za traženjem posredovanja od Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), a da tako nešto nije odbačeno. Ovo se desilo an-Nawawî-ju i Ibn Qudâmah u ”al-Muhgnî-ju”. Naprotiv, ovo se ne računa kao razmimoilaženje. Razlog ovome je nedostatak razumijevanja po ovom pitanju.
Dješava se do pojavljivanja nejasnoće po pitanju posredovanja zbog čega su više učenjaka (rahimahumullah) rekli da je Iqâmat-ul-Huđđah (objasniti nekome istinu) za Tevhid različita, ovisno o količini i jačini sumnji. Ono za koje ima najmanje sumnje i koje je najlakše protiv-argumentirati, jeste moliti se nekome drugom mimo Allaha, tražiti zaštitu od nekog drugog mimo Allaha, žrtvovati u ime nekoga drugog mimo Allaha itd, Međutim pitanje koje se tiče posredovanja ima najviše sumlji
iz: At-Tamhîd li šerh Kitab-it-Tevhîd
Posredovanje (šefa`at) je molitva (dova) a moliti za posredovanje je isto što i moliti za dovu. Ako osoba kaže:
”Zatraži Poslanikovo (sallallahu alejhi ve sellem) posredovanje”
onda to znači,
”Moliti Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) da se moli Allahu za mene”.
Posredovanje znači naime dova. Ko se moli za dovu, moli se za posredovanje. Sažeto, posredovanje znači dova, tj. dova za dovu.
Nagoviješteno je ranije da svi dokazi iz šerijata koji zabranjuju da se dova upućuje drugima mimo Allaha, odgovaraju odlično kao dokaz zabrane da se traži posredovanje od mrtvih. Posrednik je onaj što se moli, dok je onaj što se moli za posredovanje također molioc. Onaj što se moli za posredovanje misli da se posrednik moli pa se i on zato moli onome koji želi da mu bude posrednik. Ako osoba ode na mezar nekog od poslanika, ili slično, pa kaže:
”Tražim tvoje posredovanje”
Ili,
”Molim te za posredovanje”
Onda to znači da se moli njemu za nešto tj. da se osoba u kaburu moli za njega. Zbog toga se ovo djelo koje je upućeno nekome drugom mimo Allaha (džellešanuhu) smatra kao veći Širk (Širk ekber), Ovo znači upućivati dovu nekome drugome mimo Allaha, pitati umrlog, obraćati mu se i moliti mu se.
Ako onda znaš smisao posredovanja, ako znaš kakva je osuda kada se traži posredovanje od mrtvih i da je to širk ekber, onda trebaš znati da je tražiti posredovanje od ljudi koji su živi dozvoljeno. Dozvoljeno je tražiti od ljudi da se mole za nekoga. Možda njihova dova bude uslišana a možda i ne.
Pitanje posredovanja je pitanje koje je skriveno (nepoznato) mnogima. Među njima su čak i neki učenjaci, zbog čega se mogu naći neke greške u njihovim knjigama u vezi za traženjem posredovanja od Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), a da tako nešto nije odbačeno. Ovo se desilo an-Nawawî-ju i Ibn Qudâmah u ”al-Muhgnî-ju”. Naprotiv, ovo se ne računa kao razmimoilaženje. Razlog ovome je nedostatak razumijevanja po ovom pitanju.
Dješava se do pojavljivanja nejasnoće po pitanju posredovanja zbog čega su više učenjaka (rahimahumullah) rekli da je Iqâmat-ul-Huđđah (objasniti nekome istinu) za Tevhid različita, ovisno o količini i jačini sumnji. Ono za koje ima najmanje sumnje i koje je najlakše protiv-argumentirati, jeste moliti se nekome drugom mimo Allaha, tražiti zaštitu od nekog drugog mimo Allaha, žrtvovati u ime nekoga drugog mimo Allaha itd, Međutim pitanje koje se tiče posredovanja ima najviše sumlji