Današnje nakšibenidje su jučerašnje nakšibendije - ništa se nije promijenilo. Tako su svoja oficijelna imena zamijenili imenima novih sekti, vjerovatno radi veće reputacije, a učenja su u potpunosti ostala ista. Trebamo biti svjesni i imati realan pogled na današnje pripadnike ove sekte. Oni nisu svi na istom stepenu znanja. Odatle, neki se samo iz neznanja (džehla) povode za njima, jer su vođe ovog tarikata ( a i ostalih) nadahnuti od Iblisa, Allaha ga prokleo, da slatkorječivo govore i da, čak, putem raznih obećanja, u materijalnom smislu, pridobijaju neznalice. Stoga, nemojmo svakog povodljivog pobožnjaka optuživati sve dok ne podignemo dokaz protiv učenja koja zastupa, a sažetak tih učenja ćemo navesti u daljnjem tekstu. Mnoštvo je širkskih i kufrskih stavova ove sekte, a mi ćemo vam u ovom kratkom spisu pojasniti njihove osnovne oprečnosti sa učenjima islama navodeći pojedinačno dokaze iz njihovih knjiga, te jasni stav Kur'ana (Allahove dž.š. Riječi) i Sunneta Poslanika s.a.v.s.
1. SIHR (CRNA MAGIJA)
Vođe ove sekte su poznate kao vješti sihrbazi, a neka Allah proklete sihrbaze. Da bi svoju dervišku populaciju održali u pozornosti služe se sihrom i džinima, a posebno su ti sihiri u vidu zapisa. Pogledajte bilo kojeg sufijskog šejha, za kratko vrijeme ćete uočiti kako pravi zapise, hamajlije, priziva šejtane itd. Nepojmljivo je da sufijski šejh nije ujedno i sihirbaz, a toga smo svi, manje-više, svjedoci.
OPREČNOST: Poslanik s.a.v.s. kaže: "Ko okači hamajiiju, počinio je širk.» (Imam Ahmed, 4/156; EU Hakim, 4/384). 1 kaže: " Vradžbine, hamajlije i zapisi su širk.» (Ebu Davud, 3883) «Ko ode vračaru ili astrologu, postao je nevjernik u ono što je objavljeno Muhammedu s.a.v.s.« (Ebu Davud, 3405; Ahmed, 9171)
2. ZIKR HAFIJJ
Zikr se kod nakšibendija zasniva na ostavljanju izgovaranja riječi zikra jezikom, već samo srcem. To je tzv. 'zz-zikrul-hafijj' tj. skriveni (utajeni) zikr. Pisac knjige 'Tenvirul-kulub», Muhammed Emin el-Kurdi, to i navodi.(Tenvirul-kulub, str. 44} Ovaj bid'at (zikr hafijj) ima posebne adabe i erkane: Klanjati dva reka'ta oslonivši se na bedra (suprotno od sjedenja u namazu), okrenuti se prema Kibli, zažmiriti, donijeti istigfar 25 puta, proučiti Fatihu i predati je Poslaniku, s.a.v.s., i šejhovima ostalih tarikata, a posebno nakšibendijskim. Čuvati u glavi sliku šejha ( ili, danas, imati fotografiju šejha) moleći za bereket srcem i onda reći: «llahi Ente Maksudi ve Ridake matlubb) Čudno je da nakšibendije dozivaju Allaha, a u isto vrijeme se potpuno koncentrišu na šejhovu sliku. Pitamo se kome se dova upućuje - Aliahu dž.š. ili šejhu!? Kako čovjek može iskreno uputiti dovu u tim trenucima, a šejh se, zajedno sa Allahom, nalazi u mislima murida!?? Vjerovatno da tome i ne pridaju pažnju, jer vjeruju u sjedinjenje svih bića s Bogom (vahdetul-vudžud). Murid u toku zikra treba stisnuti zube, usne i jezik pričvstiti za nepce, te reći: «Ilahi Ente Maksudi ve Ridake matlubi.» 25 puta u jednom dahu.
OPREČNOST: Ovo je bid'at (novotarija) koja nema utemeljenje ni u Kur'anu ni u Sunnetu. Od Abdullaha ibn Bisra r.a. se prenosi da je neki čovjek rekao; 'Allahov Poslanice, propisi islama su za mene mnogobrojni. Reci mi nešto čega ću se držati!' Reče: 'Neka tvoj jezikžan od Allahovog spomena (zikra)'.» (Hadis je hasen; Et-Tirmizi, 3372; Ahmed, 4/188; Ibn Hibban kaže da je sahih, 2317; E!-Hakim, 1/495; Ez-Zehebi se slaže da je sahih; Ibn Madže, 3838) Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je Poslanik s.a.v.s. rekao: Allah, dž.š, kaže: "Ja sam sa Mojim robom kada Me spominje i dok se njegove usne radi Mene pokreću.» (El-Buhari 8/208, Ibn Madže 3837, Ibn Hibban u svom Sahihu). Poslanik s.a.v.s. kaže: "Neka svako od vas ima zahvalno srce, jezik koji zikr čini i ženu vjernicu koja će ga pomoći u postizanju Ahireta) (Ibn Madže 1861, Et-Tirmizi 3094, Ahmed 5/278) Pogrešno su shvatili riječi Uzvišenog: «Bez glasnog govora.« Tefsir ovog ajeta navodi Et-Taberi, pa kaže: „Dova Aliahu jezikom u tišini bez povisivanja glasa.» Iz ovog ajeta se ne shvata da treba, kao što oni kažu, ušutjeti 'jezik usta' i zikriti 'jezikom srca". Ajet ukazuje na stišano zikrenje. Sama riječ 'govor' ukazuje da govor nije zabranjen, ali onaj preglasni jeste. Povod objave ajeta je da su ashabi u jednom od pohoda došli u neku dolinu i počeli vikati tekbire i tehlile. Poslanik, s.a.v.s., im reče: «O ljudi, vi ne zovete ni gluhoga niti odsutnoga, Vi zovete Onoga Koji čuje i Koji je blizu. On je sa vama.» bude vla (El-Buhari, 7/162)
3. SLIJEPO SLIJEĐENJE
Idejni tvorac ovog farikata je Muhammed Behauddin Šah Nakšibend. Po njemu je ovaj tarikat dobio i ime. Od mnoštva predaja koje se navode u knjizi «EI-Mavahibu-sermedijje» navest ćemo jednu od najupečatljivijih: Šejha Nakšibenda su njegovi prijatelji iz Buhare pozvali u posjetu. Kada je nastupio akšam, Nakšibend reče Nedžmuddinu Daredeku: "Hoćeš li učiniti sve ono što ti naredim?« Reče : „Daj“ 'A ako ti naredim da ukradeš, hoćeš li to učiniti?" Reče: „Ne.“ „A zašto?“ -upita šejh. 'Zato što se Allahova prava iskupljuju pokajanjem (teobom), a ovo je (krađa), jedno od prava robova.' – odgovori. (tj. lahko se suprotstaviti Allahu u pokornosti šejhu, ali kada je pravo vezano i za Allaha i roba, kao što je krađa to je već upitno.) Nakšibend tada reče: "Ako nećeš poslušati našu naredbu, nemoj se sa nama ni družiti!» Nedžmuddin se strašno prepade, a zemlja mu posta tijesna. Zatim je iznio teobu i kajanje i čvrsto odlučio da mu se više neće suprotstavljati u naredbi. Prisutni mu se smilovaše, učiniše mu šefaat i zamoliše za oprost, te mu (šejh) oprosti.“ (EI-Envarul-kudusijje, 140; Džami' keramatil-evlija, 1/150}
OPREČNOST: Jasno nam se ukazuje da je šejh htio prevaspitati učenika (murida) da bude slijepo pokoran, pa makar se otvoreno suprotstavljao Allahu i Njegovom Poslaniku, s.a.v.s. Ovo je utrta staza svih sufijskih šejhova. Pokornost Allahu i Njegovom Poslaniku, s.a.v.s,. je najpreča i nedvosmislena. Poslanik s.a.v.s. kaže: «Nema pokoravanja u nepokornosti Stvoritelju. Pokornost je samo u granicama Šerijata.» (Muslim, 1840; El-Buhari, 8/106)
4. VIĐENJE ALLAHA. DŽ.Š.
Jednom je došlo do razilaženja učenjaka Buhare u pogledu mogućnosti viđenja Alfaha na dunjaluku. Zatražili su od Nakšibenda da im presudi, pa im je on rekao: „Budite sa mnom tri dana u čistom stanju!“ Kada su prošla ta tri dana, dogodio im se „jak hal“, pa svi umriješe. Kada su se probudili, počeše Nakšibendu ljubiti «časne» pete govoreći: „Vjerujemo da je viđenje Allaha istina.“ Zatim su mu neprestano bili u službi i redovno ljubili njegov mubarek kućni prag.“ (EI-Mavahibus-sermedijje, 130; EI-Envarul-kudusijje, 135]
OPREČNOST: Ovo je ružan govor i potvora na Allaha, dž.š. Allah, dž.š., kaže: „Nijednom čovjeku nije dato da mu se Allah obraća osim na jednom od tri načina: nadahnućem, ili iza zastora, ili da pošalje izaslanika koji Njegovom voljom, objavljuje ono što On želi. - On je, zaista. Uzvišen i Mudar.“ (Eš-Šura, 51) Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Znajte da niko od vas neće vidjeti svoga Gospodara sve dok ne umre.» (Sahihul-džami's-sagir, 2960; Ibn Huzejme, 185) Kada ga je Ebu Zerr upitao: „Jesi li vido svoga Gospodara?“, Poslanik, s.a.v.s,. je odgovorio: „Nur, kako ću ga vidjeti?“ (Muslim, 291) Kada je Aiša, r.a., upitana da li je Muhammed s.a.v.s. vidio svoga Gospodara, rekla je: «Subhana!lah, kosa mi se podigla od toga što izgovori!)) (Muslim, 289)
5. TEVEKKUL
Sufije su veliki paraziti i besposličari. Jedan od nakšibendijskih šejhova Abdullah Ed-Dehlevi kaže: «Kao što je traganje za halalom kod vjernika farz, ostavljanje halala kod arifa (sufija) je isto farz.» Šejh Nakšibend je zabranjivao zadržavanje i čuvanje imetka. Nakšibend je sebi ohalalio da živi u dvorcu «El-Arifan», a svojim muridima nije dozvoljavao da posjeduju ni sto dinara. (EI-Mavahibus-sermedijje, 141-142, 240; El-Envarul-kudusijje, 213; Džami keramatil-evlija, 1/151) Oni svoje parazitstvo i nerad nazivaju tevekkulom (oslanjanjem na Allaha).
OPREČNOST: Ibnul-Dževzi kaže: „Kada se neko pred sufijama upita: „Kako da nahranim porodicu?“, kažu mu: «Počinio si širk.» A da budu upitani o onome ko se bavi trgovinom rekli bi: „Ne oslanja se na Allaha, niti je u Njega uvjeren.“ Ovo je sve zbog njihovog neznanja o suštini tevekkula i jekina (uvjerenja, imana). Uzvišeni kaže: „On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predjelima njezinim i hranite se onim što On daje.“ (EI-Mulk, 15) Kada je Poslaniku, s.a.v.s., došao čovjek i ostavio svoju devu pored vrata mesdžida, Poslanik s.a.v.s. ga je upitao o njoj, a čovjek reče: „Pustio sam je i oslonio se na Allaha.“ Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: „Sveži je, pa se, onda, osloni.“ (Ahmed, 5/286) Poznata je dova Poslanika, s.a.v.s., u kojoj se Allahu, dž.š., utjecao od siromaštva. Govorio bi: «Utječite se Allahu od siromaštva, neimaštine, poniženja, da vi učinite ili da vam se učini zulum.» (Ibn Madže, 3842; El-Hakim, 1/531) Poslanik, s.a.v.s., je molio Allaha, dž.š., da Enesu ibn Maliku, r.a., uveća imetak i porodicu. ( El-Buhari, 7/161-162) Poznato je da su veliki ashabi, kao Ebu Bekr i Osman r.a., bili bogati. Poslanik s.a.v.s. je rekao: „Nijedan imetak mi nije više koristio od Ebu Bekrovog.“ (Sahihul-džami's-sagir, 5684)
6. KERAMETI
Mnoštvo je kerameta (čudnih nadnaravnih događaja) koje sebi nakšibendijski šejhovi pripisuju. Izdvojit ćemo dva primjera: Šejh Muhammed ef-Ma'sum kaže: „Vidio sam veličanstvenu Ka'bu kako me grli i ljubi u potpunoj čežnji.... a kada sam završio sa tavafom, dođe mi jedan od meleka s knjigom u kojoj stoji da je moj hadždž primljen kod Gospodara svjetova.“ (EI-Mavahibus-sermedijje, 213) Ahmed el-Faruki kaže: „Mnogo puta sam uzdignut iznad Arša Časnog. Jedanput sam uzdignut, i kad sam se većša, vidjeh mekam (stepen) Imama Šaha Nakšibenda, neka je Allah sa njim zadovoljan. Vidjeh i mekame nekih šejhova (spomenuo je više imena), a zatim reče: «Znaj kada god želim uspinjanje to mi se omogući!« uzvisio iznad njega koliko je od zemlje do Ar (EI-Mavahibus-sermedijje, 184; El-Envarui-kudusijje 182)
OPREČNOST: Ova oprečnost proizilazi iz sufijskog vjerovanja u sjedinjenje s Bogom (vahdetul-vudžud) panteizmu, što ćemo pojasniti u daljnjem tekstu.
7. TRAŽENJE POMOĆI OD ŠEJHOVA
Mekkanski mušrici su u najtežim trenucima i dubokim krizama ostavljali svoje bogove i tražili pomoć samo od Allaha, dok nakšibendije ni u najtežim iskušnjima ne ostavljaju dozivanje svojih šejhova. Šejh Muhammed el-Ma'sum je dozvan od nekog čovjeka čiji brod se umalo potpio. Šejh je, dok je sjedio s prijateljima u kući, pružio ruku i spasio brod i tada mu se rukav smočio. Razdaljina između šejha i izvjesnog čovjeka je bila velika. Učenici se začudiše kada vidješe da mu se rukav smočio nakon šio je pružio ruku u zrak...“ (Džami'ul- keramatil-evlija 1/199-200)
OPREČNOST: Uzvišeni kaže: «Onaj koji se nevoljniku, kad mu se obrati, odaziva, i koji zlo otklanja i koji vas na Zemlji namjesnicima postavlja. - Zar pored Allaha postoji drugi bog? Kako nikako pouku vi da primite!)) ( En-Neml, 62) I kaže: «On vam omogućava da kopnom i morem putujete. Pa kad ste u lađama i kad one uz blag povjetarac zaplove s putnicima, te se oni obraduju tome, naiđe silan vjetar i valovi navale na njih sa svih strana, i oni se uvjere da će nastradati, iskreno se mole Allahu: "Ako nas iz ovoga izbaviš, sigurno ćemo b'rti zahvalni!" (Junus, 22) Pitamo se šta žele pisci nakšibendijskih knjiga - da li žele ljude učiniti robovima šejhova pored Allaha ili žele da ljudi obožavaju druge bogove pored Allaha!?
8. VELIČANJE KABUROVA NAKŠIBENDIJSKIH ŠEJHOVA
Šejh El-Kurdi kaže: „Kada je šejh Nakšibend umro njegovi sljedbenici su mu na kaburu napravili ogromno turbe i uzeli ga kao prostranu džamiju!?“ (El-Mavahibus-sermedijje, 142) Pored njega (turbeta) se traži pomoć, trljaju se prašinom sa njegovih pragova i sklanja pod njegove svodove.“ (EI-Envarul-kudusijje, 142)
OPREČNOST: Poslanik s.a.v.s. kaže: „Allah je prokleo Židove i kršćane koji su grobove svojih poslanika uzeli za mjesta molitve.“ (El-Buhari, 2/90) Poslanik, s.a.v.s., je zabranio da se na kaburu klanja, da se nad njim šta gradi ili da se ukrašava. Poslanik, s.a.v.s., je na samrti preko lica stavljao kraj svoju košulje, pa kada bi izgubio svijest otkrio bi je i ponavljao prethodne riječi.
9. VAHDETUL-VUDŽUD (SJEDINJENJE S BOGOM)
Najopasnija novotarija kodnakšibendija, a i kod ostalih sufija, je vahdetul-vudžud. Oni vide Allaha u svim Njegovim stvorenjima i djelima. Tako je Allah kod njih postao u isto vrijeme i Obožavani i obožavalac. Kosmos je kod njih ogledalo Njegovih Imena i svojstava. Kada nakšibendije govore o vahdetul-vudžudu za dokaz uzimaju Ebu Jezida ei-Bistamija koji kaže: „Subhani, ma e'azame še'ni - Slava meni, kako sam veličanstven!“; ili govor E!-Halladža: „Ja sam Istina!“ itd. Ebu Jezid el-Bistami kaže: „Tražio sam Allaha šezdeset godina, kada (shvatih da) sam ja On.“ Abdullah Ahrar kaže: „Sufija je onaj čija se bit i svojstava utapaju u bit i svojstva Uzvišenog, a od njega (sufije) ne ostane ni ime ni slika.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 124). Šejh Muhammed Barisa, učenik Šaha Nakšibenda, kaže: „Suština (hakikat) zikra je otkrovenje Uzvišenog Svojom biti u samom robu.“ (EI-Envarul-kudusijje, 167)
OPREČNOST: Ova sekta ima suprotne izjave i postavke Šerijatu Poslanika, s.a.v.s. Vjerovanje u vahdetul-vudžud je po konsenzusu učenjaka nevjerstvo (kufr). Uzvišeni je proglasio kršćane nevjernicima, jer su rekli da se Bog utjelovio u Isusu. Nakšibendije govore da se Allah utjelovio u svemu što vidimo na ovom svijetu. (Shodno ovome onda se, neu'zbillah nalazi, i tamo gdje ljudi vrše nuždu, svinjama, majmunima i si. Neka je uzvišen Allah od ovog govora!).
10. TVRDNJA O POZNAVANJU GAJBA (SKRIVENOG)
Jedan čovjek je stajao pred nakšibendijskim šejhom Muhammedom Sejfuddinom el-Farukijem i pomislio kako se šejh oholo veliča. Šejh se prema ovom čovjeku najedanput okrenuo i, otkrivši njegovu misao, rekao: „Moje veličanje je od veličanja Istinitog dž.š.!“ (El-Mavahibus-sermedijje, 90; EI-Envarul-kudusijje, 175 ) „Mevlana Arif je četrdest godina nadzirao misli ljudi u džamiji.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 215) Abdullah ed-Dehlevi je raspolagao nutrinom murida i ubacivao stanja emanacije i tajni u njihova prsa.» (El-Mavahibus-sermedijje, 249} Žena jednog prijatelja ovog šejha je obolila. Sljedbenik je tražio da šejh uputi dovu za olakšanje smrti, ali on to ne učini. Sljedbenik je stalno insistirao, pa mu je šejh, naposiijetku, rekao: „Ova žena neće živjeti duže od petnaest dana. I Allahovom voljom umrla petnaesti dan.» (El-Mavahibus-sermedijje, 251)
OPREČNOST: Hoćemo li povjerovati Allahu ili piscima nakšibendijskog tarikata koji kažu da njihovi šejhovi poznaju gajb? Od Mesruka se prenosi da je Aiša r.a. rekla: «Ko kaže da obavještava što će biti sutra, on je na Allaha potvoru iznio.“ Uzvišeni kaže: «Reci: Samo Allah zna šia je na zemlji i nebesima.« (En-NahI, Muslim 287) „Samo Allah zna kad će Smak svijeta nastupiti, samo On spušta kišu i samo On zna šfa je u matericama, a čovjek ne zna šta će sutra zaraditi i ne zna čovjek u kojoj će zemlji umrijeti; Allah, uistinu, sva zna i o svemu je obaviješten.“ (Lukman, 34) Sufije tvrde da poznaju gajb. Međutim, poznavanje nekih skrivenih činjenica je vezano za džine, sihr ( magiju) i si.
11. PRETJERANO VELIČANJE ŠEJHOVA
Za šejha Muhammeda ei-Kurdija se kaže:«Sve različite misli je skupio, sve različite ideje je znao, mrtve duše je oživio i opskrbu od dobra odredio.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 177) Za Ja'kuba el-Džerhija kažu: »Nasljednik znanja o gajbu.» (El-Envarul-kudusijje, 168]
12. SLUŽENJE ŠEJHOVIMA
«Služi šejha imetkom i tijelom i ne protivi mu se, jer onaj ko se mu se protivi neće uspjeti!» (El-Mavahibus-sermedijje, 163) „Murid treba imati uvjerenje da je svaki ni'amet od šejha. Ne smije mu se usprotiviti u djelu ili poslu, pa makar to djelo bilo i haram. Murid pred šejhom treba biti kao mejjit pred onim koji ga kupa." (El-Mavahibus-sermedijje, 494, 529, 479) Murid ne smije oženiti ženu koju je pustio šejh ili koju je šejh, bar jedanput, zagledao (begenis'o). (Tenvirul-kulub, 529)
OPREČNOST: Ovo slijepo veličanje i služenje sufijskih svetaca je jedan od najvećih razloga zablude ljudi. Neznalice su ih učinile klerom koji su počeli obožavati, kao što su kršćani svoje svećenike uzeli za bogove. Protivljenjem neistini i haramu, bez slijepog povođenja, vjernici se pokoravaju Allahovoj naredbi: „Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio: tražite da se čine dobra djela, a od nevaljalih odvraćate, i u Allaha vjerujete.“ (Ali Imran, 110)
13. ZATVARANJE OČIJU
«Znaj da su zatvaranje očiju u toku zikra, te zatvaranje vrata pri zikru pod nadzorom, adabi zikra koje treba prihvatiti. Ovi adabi su uzeti iz Sunneta. Kada vidiš neki od adaba, a ne znaš da li je uzet od Sunneta, ne treba da pružaš svoj jezik protiveći se.» (El-Mavahibus-sermedijje, 323)
OPREČNOST: Zatvaranje očiju pri zikru je izmišljotina nakšibendijskih šejhova. Ibnil-Kajjim kaže: „Nije od upute Poslanika s.a.v.s. zatvoriti oči u namazu.“ Ovi današnji ne samo da zatvaraju oči u zikru i namazu, već se pokrivaju i stavljaju fotografije šejhova pod pokrivače kako bi im «hal bio jak.»
14. ŠEJH JE POSREDNIK IZMEĐU ALLAHA I MURIDA
El-Kurdi kaže: «Ko traži šejha kao da traži Allaha (i nastojte da Mu se umilite) – (El-Maide, 35). „Prvo saputnik, pa putovanje! Ko nema šejha, šejtan mu je šejh.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 313) „Šejh se traži i on je maksud i matlub. Šejh je kao Ka'ba - sedžda njoj je sedžda i Allahu. Isto je i sa šejhom.“
OPREČNOST: „A kada te robovi Moji za Mene upitaju. Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi bili na pravom putu.“ (El-Bekare, 186) lzmeđu Allaha i roba nema posredstva. Svako posredovanje je širk.
15. PREZIRANJE NAUKE
Ebu Jezid ei-Bistami kaže: «Uze!i ste znanje - mrtvi od mrtvoga, a mi smo uzeli naše znanje - živi od onoga Koji ne umire.» (Telbisu Iblis, 344,322; El-Mavahibus-sermedijje, 49) El-Džunejd kaže: „Početnik se ne treba zanimati za tri stvari, jer mu „hal“ neće valjati: Zaradom, traganjem za hadisima i ženidbom. Volim da sufija ne čita niti piše, jer je to svrsishodnije za njega.» (Kutul-kulub, 3/135}
OPREČNOST: Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Ko krene putem traženja znanja, Allah će mu olakšati put do Dženneta.» (El-Buhari, 1/25) »Znanje se stiče naukovanjem.“ (El-Buhari, 1/25) „Kome Allah želi dobro, uputi ga u propise vjere.» (E!-Buhari, 1/25] „Prednost učenjaka nad pobožnjakom je kao moja prednost nad vama.“ (El-Buhari, 1/25, Ibn Madže, 208)
16. LJUBAV (IŠK) PREMA ALLAHU BEZ NADE i STRAHA
Es-Senhuti prenosi govorArslana ed-Dimeškija koji kaže: «Iskrenima je kufr vadžib, jer onaj ko Ga obožava radi Dženneta i vatre, taj obožava Džennet i vatru, a sve to je tagut.» (EI-Envarul-kudusijje, 135) Kaže da onaj ko obožava Allaha iz straha i nade čini tajni širk. Rabija el-Adevija kaže: «Ne obožavam te iz želje za Tvojim Džennetom niti iz straha od Tvoje vatre, nego iz želje za Tvojim Licem Plemenitim.))
OPREČNOST: Uzvišeni kaže: „Zovite ga iz straha i nade.» Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Strah i nada se neće sastati u srcu jednog roba, prilikom preseljenja, a da mu Aliah neće dati ono čemu se nada. Spasit će ga od onoga čega se boji.“ (Et-Tirmizi, 1/183-184) Poslanik, s.a.v.s., je govorio: „AIlahu moj, molim Te za Džennet i utječem Ti se od vatre.» (Ebu Davud, 127)
ZAKLJUČAK: Zar nakšibendije i sufije poput ti-Hailadža, Ebu Jezida Et-Bistamija, Šaha Nakšibenda i ostalih zločinaca prema Allahu i Poslaniku s.a.v.s., nakon što smo prenijeli njihove riječi iz njihovih knjiga, zaslužuju da im se da epitet «Kaddesellahu sirrehu» (Allah njegovu tajnu posvetio!)? Neka oni koji se nazivaju nakšbendijama dokažu da ovo ne stoji u njihovim knjigama! Oni su u mogućnosti da urade sljedeće: Ili da se pokaju ili da ovo bezuslovno (bez dokaza) odbace i negiraju. Ako se pokaju i razumski priđu istini, samo sebi korist Ahireta donose, a ako odbace,opet, samo sebi štete.
Allahu velijjuf-fevfik. Vesselamu ala menitteb'al-huda.
(Većina navoda preuzeta iz knjige „En-Našibendijje“ od Abdurrhmana Dimeškijje)
1. SIHR (CRNA MAGIJA)
Vođe ove sekte su poznate kao vješti sihrbazi, a neka Allah proklete sihrbaze. Da bi svoju dervišku populaciju održali u pozornosti služe se sihrom i džinima, a posebno su ti sihiri u vidu zapisa. Pogledajte bilo kojeg sufijskog šejha, za kratko vrijeme ćete uočiti kako pravi zapise, hamajlije, priziva šejtane itd. Nepojmljivo je da sufijski šejh nije ujedno i sihirbaz, a toga smo svi, manje-više, svjedoci.
OPREČNOST: Poslanik s.a.v.s. kaže: "Ko okači hamajiiju, počinio je širk.» (Imam Ahmed, 4/156; EU Hakim, 4/384). 1 kaže: " Vradžbine, hamajlije i zapisi su širk.» (Ebu Davud, 3883) «Ko ode vračaru ili astrologu, postao je nevjernik u ono što je objavljeno Muhammedu s.a.v.s.« (Ebu Davud, 3405; Ahmed, 9171)
2. ZIKR HAFIJJ
Zikr se kod nakšibendija zasniva na ostavljanju izgovaranja riječi zikra jezikom, već samo srcem. To je tzv. 'zz-zikrul-hafijj' tj. skriveni (utajeni) zikr. Pisac knjige 'Tenvirul-kulub», Muhammed Emin el-Kurdi, to i navodi.(Tenvirul-kulub, str. 44} Ovaj bid'at (zikr hafijj) ima posebne adabe i erkane: Klanjati dva reka'ta oslonivši se na bedra (suprotno od sjedenja u namazu), okrenuti se prema Kibli, zažmiriti, donijeti istigfar 25 puta, proučiti Fatihu i predati je Poslaniku, s.a.v.s., i šejhovima ostalih tarikata, a posebno nakšibendijskim. Čuvati u glavi sliku šejha ( ili, danas, imati fotografiju šejha) moleći za bereket srcem i onda reći: «llahi Ente Maksudi ve Ridake matlubb) Čudno je da nakšibendije dozivaju Allaha, a u isto vrijeme se potpuno koncentrišu na šejhovu sliku. Pitamo se kome se dova upućuje - Aliahu dž.š. ili šejhu!? Kako čovjek može iskreno uputiti dovu u tim trenucima, a šejh se, zajedno sa Allahom, nalazi u mislima murida!?? Vjerovatno da tome i ne pridaju pažnju, jer vjeruju u sjedinjenje svih bića s Bogom (vahdetul-vudžud). Murid u toku zikra treba stisnuti zube, usne i jezik pričvstiti za nepce, te reći: «Ilahi Ente Maksudi ve Ridake matlubi.» 25 puta u jednom dahu.
OPREČNOST: Ovo je bid'at (novotarija) koja nema utemeljenje ni u Kur'anu ni u Sunnetu. Od Abdullaha ibn Bisra r.a. se prenosi da je neki čovjek rekao; 'Allahov Poslanice, propisi islama su za mene mnogobrojni. Reci mi nešto čega ću se držati!' Reče: 'Neka tvoj jezikžan od Allahovog spomena (zikra)'.» (Hadis je hasen; Et-Tirmizi, 3372; Ahmed, 4/188; Ibn Hibban kaže da je sahih, 2317; E!-Hakim, 1/495; Ez-Zehebi se slaže da je sahih; Ibn Madže, 3838) Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je Poslanik s.a.v.s. rekao: Allah, dž.š, kaže: "Ja sam sa Mojim robom kada Me spominje i dok se njegove usne radi Mene pokreću.» (El-Buhari 8/208, Ibn Madže 3837, Ibn Hibban u svom Sahihu). Poslanik s.a.v.s. kaže: "Neka svako od vas ima zahvalno srce, jezik koji zikr čini i ženu vjernicu koja će ga pomoći u postizanju Ahireta) (Ibn Madže 1861, Et-Tirmizi 3094, Ahmed 5/278) Pogrešno su shvatili riječi Uzvišenog: «Bez glasnog govora.« Tefsir ovog ajeta navodi Et-Taberi, pa kaže: „Dova Aliahu jezikom u tišini bez povisivanja glasa.» Iz ovog ajeta se ne shvata da treba, kao što oni kažu, ušutjeti 'jezik usta' i zikriti 'jezikom srca". Ajet ukazuje na stišano zikrenje. Sama riječ 'govor' ukazuje da govor nije zabranjen, ali onaj preglasni jeste. Povod objave ajeta je da su ashabi u jednom od pohoda došli u neku dolinu i počeli vikati tekbire i tehlile. Poslanik, s.a.v.s., im reče: «O ljudi, vi ne zovete ni gluhoga niti odsutnoga, Vi zovete Onoga Koji čuje i Koji je blizu. On je sa vama.» bude vla (El-Buhari, 7/162)
3. SLIJEPO SLIJEĐENJE
Idejni tvorac ovog farikata je Muhammed Behauddin Šah Nakšibend. Po njemu je ovaj tarikat dobio i ime. Od mnoštva predaja koje se navode u knjizi «EI-Mavahibu-sermedijje» navest ćemo jednu od najupečatljivijih: Šejha Nakšibenda su njegovi prijatelji iz Buhare pozvali u posjetu. Kada je nastupio akšam, Nakšibend reče Nedžmuddinu Daredeku: "Hoćeš li učiniti sve ono što ti naredim?« Reče : „Daj“ 'A ako ti naredim da ukradeš, hoćeš li to učiniti?" Reče: „Ne.“ „A zašto?“ -upita šejh. 'Zato što se Allahova prava iskupljuju pokajanjem (teobom), a ovo je (krađa), jedno od prava robova.' – odgovori. (tj. lahko se suprotstaviti Allahu u pokornosti šejhu, ali kada je pravo vezano i za Allaha i roba, kao što je krađa to je već upitno.) Nakšibend tada reče: "Ako nećeš poslušati našu naredbu, nemoj se sa nama ni družiti!» Nedžmuddin se strašno prepade, a zemlja mu posta tijesna. Zatim je iznio teobu i kajanje i čvrsto odlučio da mu se više neće suprotstavljati u naredbi. Prisutni mu se smilovaše, učiniše mu šefaat i zamoliše za oprost, te mu (šejh) oprosti.“ (EI-Envarul-kudusijje, 140; Džami' keramatil-evlija, 1/150}
OPREČNOST: Jasno nam se ukazuje da je šejh htio prevaspitati učenika (murida) da bude slijepo pokoran, pa makar se otvoreno suprotstavljao Allahu i Njegovom Poslaniku, s.a.v.s. Ovo je utrta staza svih sufijskih šejhova. Pokornost Allahu i Njegovom Poslaniku, s.a.v.s,. je najpreča i nedvosmislena. Poslanik s.a.v.s. kaže: «Nema pokoravanja u nepokornosti Stvoritelju. Pokornost je samo u granicama Šerijata.» (Muslim, 1840; El-Buhari, 8/106)
4. VIĐENJE ALLAHA. DŽ.Š.
Jednom je došlo do razilaženja učenjaka Buhare u pogledu mogućnosti viđenja Alfaha na dunjaluku. Zatražili su od Nakšibenda da im presudi, pa im je on rekao: „Budite sa mnom tri dana u čistom stanju!“ Kada su prošla ta tri dana, dogodio im se „jak hal“, pa svi umriješe. Kada su se probudili, počeše Nakšibendu ljubiti «časne» pete govoreći: „Vjerujemo da je viđenje Allaha istina.“ Zatim su mu neprestano bili u službi i redovno ljubili njegov mubarek kućni prag.“ (EI-Mavahibus-sermedijje, 130; EI-Envarul-kudusijje, 135]
OPREČNOST: Ovo je ružan govor i potvora na Allaha, dž.š. Allah, dž.š., kaže: „Nijednom čovjeku nije dato da mu se Allah obraća osim na jednom od tri načina: nadahnućem, ili iza zastora, ili da pošalje izaslanika koji Njegovom voljom, objavljuje ono što On želi. - On je, zaista. Uzvišen i Mudar.“ (Eš-Šura, 51) Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Znajte da niko od vas neće vidjeti svoga Gospodara sve dok ne umre.» (Sahihul-džami's-sagir, 2960; Ibn Huzejme, 185) Kada ga je Ebu Zerr upitao: „Jesi li vido svoga Gospodara?“, Poslanik, s.a.v.s,. je odgovorio: „Nur, kako ću ga vidjeti?“ (Muslim, 291) Kada je Aiša, r.a., upitana da li je Muhammed s.a.v.s. vidio svoga Gospodara, rekla je: «Subhana!lah, kosa mi se podigla od toga što izgovori!)) (Muslim, 289)
5. TEVEKKUL
Sufije su veliki paraziti i besposličari. Jedan od nakšibendijskih šejhova Abdullah Ed-Dehlevi kaže: «Kao što je traganje za halalom kod vjernika farz, ostavljanje halala kod arifa (sufija) je isto farz.» Šejh Nakšibend je zabranjivao zadržavanje i čuvanje imetka. Nakšibend je sebi ohalalio da živi u dvorcu «El-Arifan», a svojim muridima nije dozvoljavao da posjeduju ni sto dinara. (EI-Mavahibus-sermedijje, 141-142, 240; El-Envarul-kudusijje, 213; Džami keramatil-evlija, 1/151) Oni svoje parazitstvo i nerad nazivaju tevekkulom (oslanjanjem na Allaha).
OPREČNOST: Ibnul-Dževzi kaže: „Kada se neko pred sufijama upita: „Kako da nahranim porodicu?“, kažu mu: «Počinio si širk.» A da budu upitani o onome ko se bavi trgovinom rekli bi: „Ne oslanja se na Allaha, niti je u Njega uvjeren.“ Ovo je sve zbog njihovog neznanja o suštini tevekkula i jekina (uvjerenja, imana). Uzvišeni kaže: „On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predjelima njezinim i hranite se onim što On daje.“ (EI-Mulk, 15) Kada je Poslaniku, s.a.v.s., došao čovjek i ostavio svoju devu pored vrata mesdžida, Poslanik s.a.v.s. ga je upitao o njoj, a čovjek reče: „Pustio sam je i oslonio se na Allaha.“ Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: „Sveži je, pa se, onda, osloni.“ (Ahmed, 5/286) Poznata je dova Poslanika, s.a.v.s., u kojoj se Allahu, dž.š., utjecao od siromaštva. Govorio bi: «Utječite se Allahu od siromaštva, neimaštine, poniženja, da vi učinite ili da vam se učini zulum.» (Ibn Madže, 3842; El-Hakim, 1/531) Poslanik, s.a.v.s., je molio Allaha, dž.š., da Enesu ibn Maliku, r.a., uveća imetak i porodicu. ( El-Buhari, 7/161-162) Poznato je da su veliki ashabi, kao Ebu Bekr i Osman r.a., bili bogati. Poslanik s.a.v.s. je rekao: „Nijedan imetak mi nije više koristio od Ebu Bekrovog.“ (Sahihul-džami's-sagir, 5684)
6. KERAMETI
Mnoštvo je kerameta (čudnih nadnaravnih događaja) koje sebi nakšibendijski šejhovi pripisuju. Izdvojit ćemo dva primjera: Šejh Muhammed ef-Ma'sum kaže: „Vidio sam veličanstvenu Ka'bu kako me grli i ljubi u potpunoj čežnji.... a kada sam završio sa tavafom, dođe mi jedan od meleka s knjigom u kojoj stoji da je moj hadždž primljen kod Gospodara svjetova.“ (EI-Mavahibus-sermedijje, 213) Ahmed el-Faruki kaže: „Mnogo puta sam uzdignut iznad Arša Časnog. Jedanput sam uzdignut, i kad sam se većša, vidjeh mekam (stepen) Imama Šaha Nakšibenda, neka je Allah sa njim zadovoljan. Vidjeh i mekame nekih šejhova (spomenuo je više imena), a zatim reče: «Znaj kada god želim uspinjanje to mi se omogući!« uzvisio iznad njega koliko je od zemlje do Ar (EI-Mavahibus-sermedijje, 184; El-Envarui-kudusijje 182)
OPREČNOST: Ova oprečnost proizilazi iz sufijskog vjerovanja u sjedinjenje s Bogom (vahdetul-vudžud) panteizmu, što ćemo pojasniti u daljnjem tekstu.
7. TRAŽENJE POMOĆI OD ŠEJHOVA
Mekkanski mušrici su u najtežim trenucima i dubokim krizama ostavljali svoje bogove i tražili pomoć samo od Allaha, dok nakšibendije ni u najtežim iskušnjima ne ostavljaju dozivanje svojih šejhova. Šejh Muhammed el-Ma'sum je dozvan od nekog čovjeka čiji brod se umalo potpio. Šejh je, dok je sjedio s prijateljima u kući, pružio ruku i spasio brod i tada mu se rukav smočio. Razdaljina između šejha i izvjesnog čovjeka je bila velika. Učenici se začudiše kada vidješe da mu se rukav smočio nakon šio je pružio ruku u zrak...“ (Džami'ul- keramatil-evlija 1/199-200)
OPREČNOST: Uzvišeni kaže: «Onaj koji se nevoljniku, kad mu se obrati, odaziva, i koji zlo otklanja i koji vas na Zemlji namjesnicima postavlja. - Zar pored Allaha postoji drugi bog? Kako nikako pouku vi da primite!)) ( En-Neml, 62) I kaže: «On vam omogućava da kopnom i morem putujete. Pa kad ste u lađama i kad one uz blag povjetarac zaplove s putnicima, te se oni obraduju tome, naiđe silan vjetar i valovi navale na njih sa svih strana, i oni se uvjere da će nastradati, iskreno se mole Allahu: "Ako nas iz ovoga izbaviš, sigurno ćemo b'rti zahvalni!" (Junus, 22) Pitamo se šta žele pisci nakšibendijskih knjiga - da li žele ljude učiniti robovima šejhova pored Allaha ili žele da ljudi obožavaju druge bogove pored Allaha!?
8. VELIČANJE KABUROVA NAKŠIBENDIJSKIH ŠEJHOVA
Šejh El-Kurdi kaže: „Kada je šejh Nakšibend umro njegovi sljedbenici su mu na kaburu napravili ogromno turbe i uzeli ga kao prostranu džamiju!?“ (El-Mavahibus-sermedijje, 142) Pored njega (turbeta) se traži pomoć, trljaju se prašinom sa njegovih pragova i sklanja pod njegove svodove.“ (EI-Envarul-kudusijje, 142)
OPREČNOST: Poslanik s.a.v.s. kaže: „Allah je prokleo Židove i kršćane koji su grobove svojih poslanika uzeli za mjesta molitve.“ (El-Buhari, 2/90) Poslanik, s.a.v.s., je zabranio da se na kaburu klanja, da se nad njim šta gradi ili da se ukrašava. Poslanik, s.a.v.s., je na samrti preko lica stavljao kraj svoju košulje, pa kada bi izgubio svijest otkrio bi je i ponavljao prethodne riječi.
9. VAHDETUL-VUDŽUD (SJEDINJENJE S BOGOM)
Najopasnija novotarija kodnakšibendija, a i kod ostalih sufija, je vahdetul-vudžud. Oni vide Allaha u svim Njegovim stvorenjima i djelima. Tako je Allah kod njih postao u isto vrijeme i Obožavani i obožavalac. Kosmos je kod njih ogledalo Njegovih Imena i svojstava. Kada nakšibendije govore o vahdetul-vudžudu za dokaz uzimaju Ebu Jezida ei-Bistamija koji kaže: „Subhani, ma e'azame še'ni - Slava meni, kako sam veličanstven!“; ili govor E!-Halladža: „Ja sam Istina!“ itd. Ebu Jezid el-Bistami kaže: „Tražio sam Allaha šezdeset godina, kada (shvatih da) sam ja On.“ Abdullah Ahrar kaže: „Sufija je onaj čija se bit i svojstava utapaju u bit i svojstva Uzvišenog, a od njega (sufije) ne ostane ni ime ni slika.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 124). Šejh Muhammed Barisa, učenik Šaha Nakšibenda, kaže: „Suština (hakikat) zikra je otkrovenje Uzvišenog Svojom biti u samom robu.“ (EI-Envarul-kudusijje, 167)
OPREČNOST: Ova sekta ima suprotne izjave i postavke Šerijatu Poslanika, s.a.v.s. Vjerovanje u vahdetul-vudžud je po konsenzusu učenjaka nevjerstvo (kufr). Uzvišeni je proglasio kršćane nevjernicima, jer su rekli da se Bog utjelovio u Isusu. Nakšibendije govore da se Allah utjelovio u svemu što vidimo na ovom svijetu. (Shodno ovome onda se, neu'zbillah nalazi, i tamo gdje ljudi vrše nuždu, svinjama, majmunima i si. Neka je uzvišen Allah od ovog govora!).
10. TVRDNJA O POZNAVANJU GAJBA (SKRIVENOG)
Jedan čovjek je stajao pred nakšibendijskim šejhom Muhammedom Sejfuddinom el-Farukijem i pomislio kako se šejh oholo veliča. Šejh se prema ovom čovjeku najedanput okrenuo i, otkrivši njegovu misao, rekao: „Moje veličanje je od veličanja Istinitog dž.š.!“ (El-Mavahibus-sermedijje, 90; EI-Envarul-kudusijje, 175 ) „Mevlana Arif je četrdest godina nadzirao misli ljudi u džamiji.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 215) Abdullah ed-Dehlevi je raspolagao nutrinom murida i ubacivao stanja emanacije i tajni u njihova prsa.» (El-Mavahibus-sermedijje, 249} Žena jednog prijatelja ovog šejha je obolila. Sljedbenik je tražio da šejh uputi dovu za olakšanje smrti, ali on to ne učini. Sljedbenik je stalno insistirao, pa mu je šejh, naposiijetku, rekao: „Ova žena neće živjeti duže od petnaest dana. I Allahovom voljom umrla petnaesti dan.» (El-Mavahibus-sermedijje, 251)
OPREČNOST: Hoćemo li povjerovati Allahu ili piscima nakšibendijskog tarikata koji kažu da njihovi šejhovi poznaju gajb? Od Mesruka se prenosi da je Aiša r.a. rekla: «Ko kaže da obavještava što će biti sutra, on je na Allaha potvoru iznio.“ Uzvišeni kaže: «Reci: Samo Allah zna šia je na zemlji i nebesima.« (En-NahI, Muslim 287) „Samo Allah zna kad će Smak svijeta nastupiti, samo On spušta kišu i samo On zna šfa je u matericama, a čovjek ne zna šta će sutra zaraditi i ne zna čovjek u kojoj će zemlji umrijeti; Allah, uistinu, sva zna i o svemu je obaviješten.“ (Lukman, 34) Sufije tvrde da poznaju gajb. Međutim, poznavanje nekih skrivenih činjenica je vezano za džine, sihr ( magiju) i si.
11. PRETJERANO VELIČANJE ŠEJHOVA
Za šejha Muhammeda ei-Kurdija se kaže:«Sve različite misli je skupio, sve različite ideje je znao, mrtve duše je oživio i opskrbu od dobra odredio.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 177) Za Ja'kuba el-Džerhija kažu: »Nasljednik znanja o gajbu.» (El-Envarul-kudusijje, 168]
12. SLUŽENJE ŠEJHOVIMA
«Služi šejha imetkom i tijelom i ne protivi mu se, jer onaj ko se mu se protivi neće uspjeti!» (El-Mavahibus-sermedijje, 163) „Murid treba imati uvjerenje da je svaki ni'amet od šejha. Ne smije mu se usprotiviti u djelu ili poslu, pa makar to djelo bilo i haram. Murid pred šejhom treba biti kao mejjit pred onim koji ga kupa." (El-Mavahibus-sermedijje, 494, 529, 479) Murid ne smije oženiti ženu koju je pustio šejh ili koju je šejh, bar jedanput, zagledao (begenis'o). (Tenvirul-kulub, 529)
OPREČNOST: Ovo slijepo veličanje i služenje sufijskih svetaca je jedan od najvećih razloga zablude ljudi. Neznalice su ih učinile klerom koji su počeli obožavati, kao što su kršćani svoje svećenike uzeli za bogove. Protivljenjem neistini i haramu, bez slijepog povođenja, vjernici se pokoravaju Allahovoj naredbi: „Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio: tražite da se čine dobra djela, a od nevaljalih odvraćate, i u Allaha vjerujete.“ (Ali Imran, 110)
13. ZATVARANJE OČIJU
«Znaj da su zatvaranje očiju u toku zikra, te zatvaranje vrata pri zikru pod nadzorom, adabi zikra koje treba prihvatiti. Ovi adabi su uzeti iz Sunneta. Kada vidiš neki od adaba, a ne znaš da li je uzet od Sunneta, ne treba da pružaš svoj jezik protiveći se.» (El-Mavahibus-sermedijje, 323)
OPREČNOST: Zatvaranje očiju pri zikru je izmišljotina nakšibendijskih šejhova. Ibnil-Kajjim kaže: „Nije od upute Poslanika s.a.v.s. zatvoriti oči u namazu.“ Ovi današnji ne samo da zatvaraju oči u zikru i namazu, već se pokrivaju i stavljaju fotografije šejhova pod pokrivače kako bi im «hal bio jak.»
14. ŠEJH JE POSREDNIK IZMEĐU ALLAHA I MURIDA
El-Kurdi kaže: «Ko traži šejha kao da traži Allaha (i nastojte da Mu se umilite) – (El-Maide, 35). „Prvo saputnik, pa putovanje! Ko nema šejha, šejtan mu je šejh.“ (El-Mavahibus-sermedijje, 313) „Šejh se traži i on je maksud i matlub. Šejh je kao Ka'ba - sedžda njoj je sedžda i Allahu. Isto je i sa šejhom.“
OPREČNOST: „A kada te robovi Moji za Mene upitaju. Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kad Me zamoli. Zato neka oni pozivu Mome udovolje i neka vjeruju u Mene, da bi bili na pravom putu.“ (El-Bekare, 186) lzmeđu Allaha i roba nema posredstva. Svako posredovanje je širk.
15. PREZIRANJE NAUKE
Ebu Jezid ei-Bistami kaže: «Uze!i ste znanje - mrtvi od mrtvoga, a mi smo uzeli naše znanje - živi od onoga Koji ne umire.» (Telbisu Iblis, 344,322; El-Mavahibus-sermedijje, 49) El-Džunejd kaže: „Početnik se ne treba zanimati za tri stvari, jer mu „hal“ neće valjati: Zaradom, traganjem za hadisima i ženidbom. Volim da sufija ne čita niti piše, jer je to svrsishodnije za njega.» (Kutul-kulub, 3/135}
OPREČNOST: Poslanik, s.a.v.s., kaže: «Ko krene putem traženja znanja, Allah će mu olakšati put do Dženneta.» (El-Buhari, 1/25) »Znanje se stiče naukovanjem.“ (El-Buhari, 1/25) „Kome Allah želi dobro, uputi ga u propise vjere.» (E!-Buhari, 1/25] „Prednost učenjaka nad pobožnjakom je kao moja prednost nad vama.“ (El-Buhari, 1/25, Ibn Madže, 208)
16. LJUBAV (IŠK) PREMA ALLAHU BEZ NADE i STRAHA
Es-Senhuti prenosi govorArslana ed-Dimeškija koji kaže: «Iskrenima je kufr vadžib, jer onaj ko Ga obožava radi Dženneta i vatre, taj obožava Džennet i vatru, a sve to je tagut.» (EI-Envarul-kudusijje, 135) Kaže da onaj ko obožava Allaha iz straha i nade čini tajni širk. Rabija el-Adevija kaže: «Ne obožavam te iz želje za Tvojim Džennetom niti iz straha od Tvoje vatre, nego iz želje za Tvojim Licem Plemenitim.))
OPREČNOST: Uzvišeni kaže: „Zovite ga iz straha i nade.» Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Strah i nada se neće sastati u srcu jednog roba, prilikom preseljenja, a da mu Aliah neće dati ono čemu se nada. Spasit će ga od onoga čega se boji.“ (Et-Tirmizi, 1/183-184) Poslanik, s.a.v.s., je govorio: „AIlahu moj, molim Te za Džennet i utječem Ti se od vatre.» (Ebu Davud, 127)
ZAKLJUČAK: Zar nakšibendije i sufije poput ti-Hailadža, Ebu Jezida Et-Bistamija, Šaha Nakšibenda i ostalih zločinaca prema Allahu i Poslaniku s.a.v.s., nakon što smo prenijeli njihove riječi iz njihovih knjiga, zaslužuju da im se da epitet «Kaddesellahu sirrehu» (Allah njegovu tajnu posvetio!)? Neka oni koji se nazivaju nakšbendijama dokažu da ovo ne stoji u njihovim knjigama! Oni su u mogućnosti da urade sljedeće: Ili da se pokaju ili da ovo bezuslovno (bez dokaza) odbace i negiraju. Ako se pokaju i razumski priđu istini, samo sebi korist Ahireta donose, a ako odbace,opet, samo sebi štete.
Allahu velijjuf-fevfik. Vesselamu ala menitteb'al-huda.
(Većina navoda preuzeta iz knjige „En-Našibendijje“ od Abdurrhmana Dimeškijje)
