JEVMU-AŠURA (DAN AŠURE)

[GAZIJA]

Piše: Nezim Halilović-Muderris


Braćo i sestre u islamu! Za ovu temu sam se opredijelio obzirom da je Dan Ašure inša-Allah u srijedu, 10. muharrema 1430. godine po Hidžri (07.01.2009), a muharrem je jedan od četiri Sveta mjeseca (Ehuri-Hurum), u kojima je zabranjeno ratovanje, osim kada muslimani budu napadnuti i tada su se dužni braniti i boriti.


O Ašuri muslimani u Bosni i Hercegovini vrlo malo ili površno znaju i samim time joj ne posvećuju potrebnu pažnju.

Kaže Allah, dž.š., u 10. ajetu Ez-Zumer: "Reci: "O robovi moji koji vjerujete, bojte se Gospodara svoga! One koji na ovom svijetu dobra djela budu činili čeka nagrada, a Allahova zemlja je prostrana; samo oni koji budu strpljivi biće bez računa nagrađeni!" (Suretu Az-Zumer: 10)

Kako stoji u predajama, Poslanik, s.a.v.s., je za vrijeme svoga boravka u Meki postio deseti dan muharrema. Nakon dolaska u Medinu našao je da Jevreji poste Ašuru, pa je u tom smislu i slijedeća predaja:
Prenosi Ibn Abbas, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., kada je došao u Medinu, našao Jevreje kako poste Ašuru, pa je upitao: "Šta je ovo?" Rekli su: "Ovo je lijep dan, dan u kojem je Allah (s.w.t.) spasio Benu Israelćane, od njihova neprijatelja, pa ga je postio Musa (a.s.)." Rekao je: "Meni je Musa bliži od vas!" – pa je postio i naredio drugima da poste.» (Buharija)

Imam Ahmed u El-Musnedu navodi predaju: "...To je dan u kojem se zaustavila lađa na brdu Džudijj, pa ga je Nuh postio..." (Ahmed)

Ibn Abbas, r.a., pripovijeda: Prenosi se od Ibn Abbasa, r.a.,: "Nisam vidio Poslanika, s.a.v.s., da sa više želje posti neki dan od Ašure i ovoga mubarek mjeseca (misleći na ramazan)." (Buharija)
U Muslimovoj zbirci se nalazi hadis, koji govori o tome da je post Ašure uzrok praštanja grijeha učinjenih u protekloj godini:
Prenosi Ebu Katada, r.a., da je jedan čovjek pitao Poslanika, s.a.v.s., o postu Ašure, pa je rekao: "Post Ašure je uzrokom praštanja grijeha koji su učinjeni protekle godine!" (Muslim)

Preporuka je Poslanika, s.a.v.s., da se pored desetog dana muharrema posti dan prije (ili dan poslije), pa u slijedećoj predaji stoji:
Prenosi se od Abdullaha ibn Abbasa, r.a., da je Poslaniku, s.a.v.s., nakon što je postio i naredio ashabima da poste Ašuru rečeno: "O Allahov Poslaniče, to je dan koji obilježavaju Židovi i Kršćani!" Rekao je Poslanik, s.a.v.s.,: "U narednoj godini ćemo inša-Allah postiti i deveti dan!" Pa on nije dočekao narednu godinu, jer je Poslanik s.a.v.s. preselio te godine!" (Muslim)

Posteći deveti dan muharrema, Muslimani se i u ovom ibadetu razlikuju od Jevreja. S' time u vezi je i slijedeća predaja: "Postite jedan dan prije i jedan dan poslije" (Muslim).

Dan Ašure je kod muslimana poznat i kao "عِيدُ الأَنْبِيَاءِ" , tj. "Bajram vjerovjesnika", jer je Allah, s.w.t., na ovaj dan mnogim poslanicima ukazivao posebne počasti.

U tom smislu se navodi da je na ovaj dan: 1) Junusa, a.s., izbacio kit iz svoje utrobe na obalu mora, 2) Allah, dž.š., je oprostio Ademu, a.s., nakon što je prekršio Njegovu zabranu, 3) trgovačka karavana, koja je putovala prema Egiptu, izvadila je iz bunara Jusufa, a.s., 4) Jakubu, a.s., je vraćen vid, 5) Ejjubu, a.s., je vraćeno zdravlje poslije bolesti od koje mu se raspadalo tijelo...

Braćo i sestre! Posteći ova dva dana, uz Allahovu, dž.š., pomoć postižemo nekoliko ciljeva: 1) Bićemo nagrađeni posebnom nagradom, za post, kao poseban vid ibadeta; 2) Posteći i izvršavajući druge ibadete u mjesecu muharrenu, postižemo Allahovo, dž.š., zadovoljstvo i milost; 3) Ovim načinom posta se razlikujemo od sljedbenika prošlih knjiga; 4) Slijedimo praksu Muhammeda, s.a.v.s.,; 5) Brišu nam se grijesi koje smo učinili u protekloj godini...

Post sam po sebi ima obilatu i neograničenu nagradu. Kaže Resulullah, s.a.v.s., u Kudsi hadisu: Prenosi Ebu Hurejre, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Svako čovjekovo djelo pripada njemu, osim posta; on je Moj i Ja za njega nagrađujem.» (Buharija)

Braćo i sestre, post u ovim kratkim zimskim danima je velika Allahova, dž.š., milost i lahak plijen, bez bilo kakvog napora, isto kao što je post u danima ljetne žege, poseban ibadet i za njega slijedi nagrada koju ne možemo ni zamisliti.

Braćo i sestre! Pred nama je još jedna prilika da zaradimo dobro djelo i očistimo se od grijeha, pa nemojmo je propustiti! Ne propustimo da postom, kao jednim od najiskrenijih ibadeta, u ovim danima oživimo pritvrđeni sunnet našeg Vjerovjesnika, s.a.v.s., da zaradimo hajr, da steknemo ljubav Allaha, dž.š., da Mu se i na ovaj način približimo i da Mu iskažemo pokornost!
Kako bi ovo naše dobro djelo bilo upotpunjeno, oni koji iz bilo kojih razloga ne poste danas, neka to učine inša-Allah sutra i prekosutra!

Molim Allaha, dž.š., da pomogne našoj ugroženoj i obespravljenoj braći ma gdje bili, da nas učini svojim iskrenim robovima, koji čine dobra djela radi Njegovog, s.w.t., zadovoljstva, da naša srca učvrsti u slijeđenju Njegove Knjige i sunneta Njegovog časnog Poslanika, s.a.v.s., da od nas primi post i ostale ibadete u ovim mubarek danima mjeseca muharrema, da uputi našu djecu i potomke, da ih se ne zastidimo i da se oni nas ne zastide, da nam bude milostiv na Sudnjem danu i da nas uvede u džennete u društvu sa: poslanicima, šehidima i dobrim ljudima!

Nezim Halilović Muderris

 

[GAZIJA]

Kako je Muhammed,a.s., postio na Dan ašure

Općepoznato je da je Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, postio Dan Ašura. Međutim, brojni hadisi zabilježeni na ovu temu mogu čitaoca dovestu u određenu zabunu.(Pogledati npr. rad: Hadisi iz djela Džami'ul usul koji se odnose na Dan Ašura) Ova zabuna se nazire i u tekstovima i komentarima čak i onih koji su ovo pitanje tretirali bilo to u usmenoj ili pismenoj formi. To je razlog više da vam ponudimo prijevod onoga što je o ovoj temi napisao uvaženi muhaddis, fakih i imam Ibn Redžeb el-Hambeli, rahimehullah u svome djelu „lataifu-l-ma'arif“-„Ljepote spoznaja“ koje smo preveli i čije objavljivanje je pitanje dana, in šaellah. Važno je istaći da je ovaj učenjak i ovo njegovo poznato djelo osnova svim narednim učenjacima i istraživačima, kada su teme hidžerteke godine i značajniji datumi u pitanju. Evo kako je on brojne hadise klasificirao i šta je o tome rekao:

Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, u postu Dana Ašura dana imao je četiri načina:

Prvi način: Postio- je ovaj dan u Meki, a da pri tome nije naređivao drugima da ga poste.
U Dva Sahiha se prenosi od Aiše, r.a., da je rekla :»Ašura u prdislamsko doba je bila dan kojeg su Kurejšije postili, a i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je postio, a kada je preselio u Medinu on je ovaj dan postio i naredio da se posti. Međutim, kada je objavljena obaveznost posta ramazana, onda je to bilo vrijeme posta, a ostavio je post ašura. Pa ko je htio postio je a ko nije htio nije postio.»
U Buharijnoj predaji stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je obznanio:-„Ašura je jedan od Allahovih dana pa ko želi neka ga posti, a ko želi neka ne posti“.

Drugi način: Prilikom prelaska u Medinu vidio koliko ga pripadnici Knjige uvažavaju- a volio je da se slaže sa njima u onome u čemu nije imao naredbi. Tada je naredio da se posti i tu naredbu je potvrdio, te posticao na post toliko da su ovaj dan i djeca postila.

U Dva Sahiha od Abdullaha b. Abbasa, r.a., zabilježeno je da je rekao: „Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao u Medinu i vidio da jevreji poste Ašuru, upitao je: «Šta je taj dan?» Oni ga obavijestiše: «Ovo je divan dan, Allah je spasio u njemu Musaa i Benu Israil od njihova neprijatelja, pa je Musa postio taj dan izražavajući Allahu zahvalu i mi zato postimo. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče:«Mi smo preči Musau od vas. Pa je postio i naredio da se ovaj dan posti»
U Musnedu imama Ahmada od Ebu Hurejrea, r.a., zabilježena je predaja u kojoj se kaže.»Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, je jedne prilike prošao pored skupine jevreja koji su postili Ašura pa im je rekao: -Kakav je to post ?!- To je dan u kome je Allah spasio Musa i Benu Israil od potopa, a potopio je Firaona, ovo je dan u kome je Nuhova lađa zaustavila na planini Džudij. Zato su ovaj dan postili Musa i Nuh iz zahvale Allahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na ovo reče ;»Ja sam preči Musau i preči da ovaj dan postim.- On još naredi svojim ashabima da i oni taj dan poste»
U Dva Sahiha od Selemeta b. Ekva'a , r.a., u kojoj se kaže da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio nekom čovjeku iz plemena Eslem da razglasi: «Ko je nešto pojeo danas neka ostatak dana posti, a ko je zapostio neka dovrši posti jer danas je Ašura.»
Buhari i Muslim bilježe predaju od Rubeje bint Muavviz , r.a., da je rekla: «Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je u jutro Ašure poslao nekog da razglasi po selima Ensarija koja su bila oko Medine: «Ko je nanijjetio post neka nastavi, a ko je nešto pojeo neka se suzdrži do kraja dana. Poslije toga smo (ovaj dan)postili i malu djecu smo navikavali postu, pa smo išli u Mesdžid i pravili im igračke od vune, ako bi neko od njih zaplakalo dali bi mu tu igračku i tako sve do iftara.»

U drugoj predaji stoji :»...pa kada bi neko od djece zatražilo hranu mi bi smo im dali igračke da ih zabave ne bi li i oni upotpunili svoj post.
O ovoj temi postoji veliki broj hadisa.

Treći način: Da je poslije propisivanja obaveze posta mjeseca ramazana Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prestao naređivati post Ašura i potvrđivati ga kako smo to ranije naveli u hadisu Aiše, r.a.,,…
U Dva Sahiha od Ibn Omera, r.a., je zabilježeno da je rekao: «Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je postio Ašuru i naređivao da se posti, kada je propisan post ramazana, on je ostavio post ovog dana“. Abdullah Ibn Omer, r.a., nije postio ovaj dan osim da se podudari sa njegovim postom.»
U Muslimovoj predaji stoji: «Ašura u predislamsko doba je bila dan kojeg su jevreji uvažavali, i da je Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, i muslimani ovaj dan postili prije nego je objavljena obaveznost posta ramazana, a kada je objavljena obaveznost posta ramazana Poslanik, salallahu alejhi ve sellem je obznanio:-Ašura je Jedan od Allahovih dana pa ko želi neka ga posti.»
U drugoj predaji stoji:» Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je spomenuo Ašura rekavši: «To je dan kojeg su ljudi u džahilijetu postili, pa ko hoće neka ga posti, a ko neće neka ne posti.»

U jednoj njegovoj verziji ovoga hadisa, koja je također zabilježena u Muslimovom Sahihu stoji: „To je dan kojeg su ljudi u džahilijetu postili, pa ko hoće neka ga posti, a ko neće neka ne posti.»

U Dva Sahiha također, od Muavije, r.a., stoji da je rekao: „Ja sam čuo Alahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: «Ovo je Dan Ašure, Allah vam nije propisao njegov post, a ja postim, pa ko hoće neka posti, a ko neće nekane posti!»

U Muslimovoj verziji stoji istaknuo je da je ovo do Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme. U Nesaijevoj zbirci da je ovaj zadnji dio mudredž, od riječi Muavije, r.a., i da nije mefu- govor Poslanika, salallahu alejhi ve sellem.

U Sahihu Muslima od Ibn Mes'uda je zabilježeno da je po pitanju ašura rekao sljedeće: To je dan kojeg je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, postio prije nego je objavljen obaveznost mjeseca ramazana, kada je propisan ovbavezni post ramazana, on je to ostavio.»

Po vome pitanju se oglasio i Džabir b. Semure, r.a., u predaji koju bilježi Muslim od Džabira b. Semureta, r.a., slijedeće svjedočenje: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je naređivao post Ašure, podsticao nas, i obilazio , a kada je propisan post ramazana nije niti naređivao niti zabranjivao niti nas je nadgledao u tome danu.»

Imam Ahmed i Nesai i Ibn Madže bilježe od Kajsa b Sa'da, r.a., da je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je naređivao post na dan ašura, a kada je objavljena obaveznost posta u ramazanu, niti nam je naređivao niti nam je zabranivao, da postimo ašura.
U jednoj verziji:“... a mi smo to prakticirali“.
Ovi hadisi jasno upućuju da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslije obaveznosti posta ramazana nije obnovio naredbu posta Ašura, nego ih je ostavio na stanju na kome su bili, pa im nije branio niti naređivao .
Na osnovu toga. Ako je Poslanikova, sallallahu alejhi ve sellem, naredba posta ašura, prije ramazana, bila obavezujuća-liludžub, postavlja se pitanje ako se obaveznost derogira dali ostaje pohvalnost ili ne?! Poznato je rzilaženje među učenjacima.
A ako je je njegova naredbe bila samo radi potrde pohvalnosti posta, kada se derogira ta potvrđenost ostaje samo istihbab. Zato je rekao Kajs b. Sa'd: „...a mi smo to prakticirali“.
Od Ibn Mesu'da i Ibn Omera, r.a., se prenose predaje koje upućuju na to da je osnova pohvalnosti ovoga posta prestala.

Seid b. Musejjeb, je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nje postio ašura. Od njega i Sa'da b. Eb Vekkasa, r.a. se ovo prenosi. Međutim, kao mursel ova predja je ispravnija. Ed-Darekutni je rekao: „Većina učenjaka je na stanovištu da je pohvalnost posta u ovome danu, ali bez potvrđenog.“

Oni koji su postili ovaj dan je Omer Ali Abdurahman ibn Avf Kajs b. Sad Ibn Abbas idr .
Na ostanak pohvalnosti istihbaba posta upućuje i izajva ibn Abasa, r.a., upitan o postu Ašure, te da je ovako odgovorio: «Nisam vidio da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, toliko istraživao fadilete nekog dana kao ovoga dana –Ašure-niti nekog mjeseca kao ovog mjeseca-ramazana.»
»
Ibn Abbas, je uz Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bio pred kraj njegova života i što je od njega direktno zapamtio bilo je ono što se dešavalo pred njegovu smrt.

U Sahihu Muslima je zabilježeno od Katade stoji da je neki čovjek pitao Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, o postu ašura pa je rekao: «Postom Dana Ašure, nadam se, Allah će oprostiti za godinu dana koja je ispred njega.»

Ovaj čovjek je pitao za dobrovoljni post. Jer je pored ovoga pitao i za post na dan Arafe, kontinuirani post, post za jedan dan, a jedan da se mrsi, post jednog dana, a mršenje dva dana, na osnovu čega se zaključuje da je ustvri pitao o (vrstama) dobrovoljog posta.

Ahmed i Nesai Hafse, kćerke Omerove, da je Poslanik, alejhis-selalam, nije propuštao post Ašura i deset i tri dana u svakom mjesecu.»

Ebu Davud je prenio ovaj hadis ali nije naveo ime, nego u spomenutoj predaji se kaže «Od jedne Poslanikove žene »-nije naveo ime.

Četvrti način: Pretkraj svog života, Poslanik -sallallahu alejhi ve sellem- je odlučio da ovaj dan neće postiti pojedinačno. Nego da će tome dodati post još jedan dan kontrirajući na taj načinu posta pripadnika Knjige .

U Muslimovom Sahihu od Ibn Abasa r.a., da je rekao :»Kada je Poslanik postu Ašura i nareio da se posti rekli su mu :»Resulellah, to je dan kojeg jevreji i kršćani uvažavaju .
Poslanik je rekao :«Kada dođe slijedeća godina –in ša Allah -postiću i deveti (dan od muharrema).»
Ovaj je rekao nije ni došla slijedeća godina, a Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, je preselio.
U jednoj drugoj verziji koju je zabilježio Muslim u svome Sahihu, od Ibn Abbasa, r.a., stoji:
“Ako budem živio do sliedeće godine postit ću i deveti dan muharrema»
Ovo bilježi i Taberani u slijedećoj formi:» Ako doživim-in šaellah- slijedeću godinu postit ću deveti bojeći se da mi ne prođe ašura»

U Musnedu imama Ahmeda, od ibn Abbasa, r.a., se prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem,, rekao «Postite Ašura i kontrirajte pripadnicima knjige postite prije njega dan i poslije njega dan.»
U drugoj predaji se kaže :»Ili dan poslije.»
Rječica «أو –ili » spomenuta u hadisu, može značiti da sebi svako odabere da li će postiti dan prije ili poslije ašure, ili je ona posljedica nesigurnosti i sumnje od prenosioca da li je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, perporučio da se posti dan prije ili dan poslije ašure.
Ovaj hadis se prenosi i u slijedećoj formi: »Ako doživim slijedeću godinu, postiću deveti i narediću da se posti dan poslije i dan prije ašure.»Zabilježio ga je Ebu Musa El-Medini .
Ovo se posuzadano prenosi i od ibn Abbasa, r.a., kao njegova lična izjava. Ibn Džurejdž je prenio: Obavjestio me je Ata da je čuo Ibn Abbasa da je po pitanju posta ašura govorio:
» Kontrirajte jevrejima; postite deveti i deseti. » Imam Ahmed je rekao: «Ovo je moj stav» (Da uz ašura treba postiti i deveti dan muharrema. op.prev.)
Prenosi se od Ibn Abbas, r.a., da je posti deveti i deseti što je protumačeno kao iz bojazni da mu ne prođe ašura.
Ibn Ebu Zi'b je zabilježio od Šu'be, sluge Ibn Abbasa, r.a., postio i na putovanju, i da je postio dva dana uzastono bojeći se da ne propusti ašuru..
Isto se prenosi od Ibn Ishaka da je postio ašutra i dan prije njega i dan poslije njega.i govoro je:“To sam uradio bojeći se da mi ne prođe.“
Prenosi se od Ibn Sirina da je, radi sigurnosti, postio i po tri dana kada bude razilaženje kod datuma hidđrtske godine.
Od Ib Abbasa i Dahaka se orenosi da je ašura, ustvari deveti dan muharrrema.
Ibn Sirin je rekao: „Prije su se razilalazili da je ašura deseti dan muharrema, osim Ibn Abbasa, on je rekao: „To je deveti dan muharrema“. Imam Ahmed, po predaji el-Mejmuna stoji da je rekao:» Ne znamo(zasigurno) deveti ili deseti ali mi postimo oba ova dana, a ako se raziđu oko početka mjeseca postim i tri dana radi sgurnosti. A i Ibn Sirin je tako govorio.

Oni koji su smatrali da treba postiti i deveti i deseti su Šafija Ahmed i Ishak.
Imam Ebu Hanife je smatrao pokuđenim da se samo deseti dan -ašura- posti pojedinačno.

Muslim je zabilježio od Ibn Abbasa, radijellhu anhuma, da je Vjerovjesnik, salallahu alejhi ve sellem, kada bi ugledao mlađak muharrema brojio, pa bi na deveti dan zapostio.

Grupa selefa je praktikovala post Ašure (čak) i na putu kao Ibn Abas I Ebu Ishak Es-Sebi i i Zuhri govorili su;» Ramadan ima zamjenu od drugih dana a ašura prođe.»
Ahmed je držao da se Ašura posti i na seferu.
U Dva Sahiha od Ebu Musa, r.a., je zabilježeno: „Ašura je bio dan kojeg su jevreji uvažavali i praznikovali ga, pa je Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, rekao: «Vi ga postite»





Preveo i pripremio: Profesor Zehrudin Junuzović