Misini Miralem
fakultet Hadisa Èasnog
Neizostavni i glavni dio bilo koje predaje(hadisa) je sened(lanac) prenosilaca. U koliko se u nizu tog povezanog lanca nalaze ljudi pravedni i sigurni u ono što prenose, to je jedan od prvih odlika autetiènosti onoga što prenose. Prvi u nizu tog lanca su najèešæe ashabi potom tabini, generacija poslije njih, zatim etbau tabini i oni su uglavno sr¾ svake predaje. To su ujedno oni koje je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pohvalio rijeèima: "Najbolji od mog ummeta su moji savremenici (ashabi) potom oni koji ih slijede (tabini) potom oni koji njih slijede (etbau tabini).
U nastavku æemo navesti neke od osobina pojedinaca, kao njihove govore, što æe nam pojasniti o kakvim se ljudima – pojedinaèno, i generacijama – opæenito radi.
Njihova privr¾enost sunnetu
Bili su svjesni da je poznavanje sunneta najbolji naèin za pravo razumijevanje Kur'ana, pa su ga se èvrsto dr¾ali, a kako i ne bi kada je Omer, radiallahu 'anhu, rekao: "Doæi æe ljudi koji æe sa vama raspravljati sa manje jasnim ajetima iz Kur'ana pa ih vi šèepajte sunnetom. Ta doista uèenjaci sunneta najbolje poznaju Allahovu knjigu." (Ed-Darimi, Sunen: 121; El-Lalikai', Šerhu-l-'itikad: 1/123; Ebu-l-Muzafer Es-sem'ani, El-intisar li ehlis-sunne: 1/6. Predaja je hasen/dobra)
Rekao je Muhammed ibn Šihab ez-Zuhri: "Èvrsto dr¾anje sunneta je spas." (Ibn Betta, El-Ibane: 1/319-302, 159; Bejheki, Medhal: 860; Ebu Nu'ajm, El-Hilje: 3/369. Prenosioci ove predaje su pouzdani)
A Muhammed ibn Sirin je rekao: "Sve dok dr¾i do esera (predaje) takav je na ispravnom putu." (Ed-Darimi, Sunen: 143 i El-Herevi, Zimmu-l-kelam preko Darimija. Prenosioci predaje su pouzdani)
Meðutim, praktikovanje sunneta je sve manje i manje što i nije èudno, na to su upozoravali naši ispravni prethodnici pa je Abdullah ibn ed-Dejlemi rekao: "Došlo je do mene da æe se prvo od vjere ostaviti sunnet, tako da æe vjera nestajati sunnet za sunnetom kao što i u¾e konac po konac nestane." (Jakub ibn Sufjan, El-M'arife: 3/386; Ibn Weddah, El-Bid'a: 37; Darimi, Sunen: 97. Predaja je hasen/dobra)
Njihovo podsticanje na znanje
Rekao je Abdullah ibn Mes'ud, radiallahu 'anhu: "Budi uèenjak ili uèenik ili slušatelj a nikako ne budi èetvrti (mimo ovoga) pa da propadneš."
Rekao je Ibn Abas, radiallahu 'anhuma: "Jedan sahat izuèavanja znanja uveèe je bolje od njenog o¾ivljavanja (ibadetima)." A Ebu Hurejre, radiallahu 'anhu, je rekao: "Ja podijelim noæ na tri dijela; treæinu spavam, treæinu klanjam a treæinu obnavljam hadise Allahova Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem." (Abdurrezak, El-Musanef: 20469; Bejheki, El-Medhal: 459; Ibn Abdulberr, D¾ai: 1/27. Sened predaje je hasen/dobar)
Oni su se takoðer brinuli i o kolektivnoj intelektualnoj svijesti, pa nalazimo Ebu Derda' da ka¾e: "Šte je to te vidim da vaši uèenjaci odlaze a vaši neuki ne uèe!? Uèite prije nego što se podigne znanje, a podizanje znanja je odlazak – nestanak uèenih."
Njihova briga o ispravnom nijjetu u tra¾enju znanja
Ibn Mes'ud, radiallahu 'anhu, je rekao: "Znanje ne izuèavajte zbog tri stvari; da bi ste se njime raspravljali s luðacima, nadmetali sa ulemom ili s ciljem privlaèenja pogleda ljudi." (Darimi, Sunen: 262; El-Hatib, El-Fekih vel Mutefekkih: 2/88. Sened prenosilaca je slab zbog Muhammeda ibn 'Auna koji je metruk) Slièno se prenosi i od Makhula (Darimi, Sunen: 378; Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef: 6177; Abdullah ibn Ahmed u njegovim dopunama na Ez-Zuhd: 12.1. Sened predaje je dobar), kao i od Poslanika.
Ebu Muslim el-Havlani, jedan od najpoznatijih tabina, vlasnik poznatih kerameta, baèen je u vatru pa mu ju je Allah, kao i Ibrahimu, 'alejhi sellem, hladnom uèinio, je govorio: "Tri je vrste uèenjaka; èovjek koji je ¾ivio u svom znanju i sa kojim su ljudi ¾ivjeli i okoristili se od njegovog znanja, èovjek koji je ¾ivio u svom znanju meðutim niko se nije okoristio njegovim znanjem i èovjek èiji se narod okoristio i ¾ivio od njegovog znanja a on sam nije." (Ibn 'Asakir, Et-Tarih: 519; Darimi, Sunen: 366. Sened predaje je dobar)
Dok je Hasan el-Basri rekao: "Ko god bude tra¾io bilo šta od ovog znanja ¾eleæi time i ¾udeæi za onim što je kod Allaha postiæi æe i okoristit æe se njime, inšaAllah, a ko time bude ¾elio dunjaluk, pa to æe mu, tako mi Allaha, biti sav udio od toga." (Ibn Abdulberr, D¾am'i bejan fadli-l-ilm: 1/72. Sened predaje je dobar)
Mesruk ka¾e: "Dovoljno je èovjeku znanja da se Allaha boji, a dovoljno mu je d¾ehla da bude zadivljen svojim znanjem." (Ibn S'ad, Et-Tabekat: 6/80. Sened predaje je dobar)
Radili su ono što su govorili
Omer ibn Hatab, radiallahu 'anhu, je upitao Abdullaha ibn Selama: "'Ko su pravi vlasnici znanja?' Reèe: 'Oni koji rade po onome što znaju.' Na to æe Omer: 'Šta je to što izgoni znanje iz ljudskih prsa?' Odgovori: 'Po¾uda.'" (Darimi, Sunen: 586. Sened predaje je dobar)
Sufjan ibn Ujejne bi govorio: "Najveæi je d¾ahil/neznalica onaj koji ostavi ono što zna, a najuèeniji je onaj koji radi skladno onome što zna, dok je najbolji od njih onaj koji se najviše Allaha boji." (Darimi, Sunen: 335. Sened predaje je dobar)
Rekao je Hasan el-Basri: "Zatekao sam ljude i pobo¾njaka/abida, koji kada bi ibadetio to se ne bi znalo iz njegovog govora, veæ bi se znalo na osnovu njegovog praktiènog rada, - to je korisno znanje." (Darimi, Sunen: 550. Sened predaje je dobar)
Ebu Derda je rekao: "Ne plašim se za sebe da mi bude reèeno: 'Šta si znao?', veæ se bojim da mi bude reèeno: 'Šta si radio?'" (Bejheki, El-Medhal: 523; Darimi, Sunen: 270)
Koga su oni smatrali uèenjakom i fekihom – pravnikom?
Alija je rekao: "Pravi je fekih onaj koji ljude ne baca u oèaj od Allahove milosti, niti ih osigurava Allahove kazne, koji im ne iznalazi olakšice u Allahovim zabranama. Nema hajra u ibadetu u kojem nema znanja, niti ima hajra u znanju u kojem nema pronicljivosti /fehma, nema hajra u uèenju Kur'ana lišenog razmišljanja." (El-Lalikai', El-'Itikad: 1/156; Ibn Asakir, Tarih: 42/510,511; Darimi, Sunen: 301. Lanac predanja je dobar)
A Hasan el-Basri je rekao: "Pravi je fekih, skroman na Dunjaluku, ¾eljan Ahireta, pronicljiv u vjeri i koji je konstantno u ibadetu Allaha." (El-Ad¾urri, Ahlaku-l-'ulema: 133; Ibn Ebi Šejbe, Ez-Zuhd: 17037. Lanac predanja je dobar)
A Ebu Hazim je navodeæi osobine uèenjaka rekao: "Neæeš biti uèenjak sve dok u tebi ne budu tri odlike: 'Ne zavidiš onome koji je iznad tebe, ne omalova¾avaš onoga koji je ispod tebe i ne uzimaš od tvoga znanja dunjaluk." (Darimi, Sunen: 296; Ebu Nu'ajm, El-Hilje: 3/243. Lanac predaje je dobar)
Omer ibn Abdulaziz je napisao stanovnicima Medine: "Onaj ko èini ibadet nemajuæi znanje takav više štete i fesada uèini nego što hajra uradi, a onaj ko pobroji koliko je uradio od onoga što govori takav ne govori puno osim u onome što se njega tièe, i onaj koji uzme svoju vjeru ciljem raspravljanja takav èesto mijenja mišljenja." (Ibn Betta, El-Ibane: 579; Darimi, Sunen: 309. Sened predaje je dobar)
Takoðer æeš ih naæi da su ljubomorno èuvali èast znanja, tako je jednom Hasan el-Basri došao na pijacu te se pogaðao s jednim èovjekom prodavcem odjeæe koju je htio kupiti, te mu taj prodavac reèe: "Eto ja tebi po toj cijeni, a tako mi Allaha, da je rijeè o nekom drugom mimo tebe, ne bih mu je dao po toj cijeni." Tada Hasan reèe: "Uradiste...!" Nakon toga nikada nije viðen da kupuje ili prodaje na pijaci sve dok nije preselio. (Darimi, Sunen: 583. Lanac prenosilaca je hasen/dobar)
Ili kada je Mus'ab ibn Zubejr u Ramazanu podijelio novca kufanskim uèaèima te je Abdurrahmanu ibn Maqalu poslao 2000 dirhema, on ih nije prihvatio veæ mu ih vratio, rekavši: "Mi Kur'an ne uèimo zbog ovoga." (Darimi, Sunen: 585. Sened predaje je dobar) Isto je uradio i Amr ibn N'uman, rekavši: "Tako mi Allaha, mi ne uèimo Kur'an ¾eleæi time dunjaluk i dunjaluèke dirheme!" (Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef: 10054; Bejheki, Eš-Šu'ab: 2633. Predanje je prenešeno prihvatljivim lancem)
Nisu se stidjeli reæi ne znam
Prenosi se da je jedan èovjek upitao Ibn Omera, radiallahu 'anhuma, neku mes'elu/šerijatsko pitanje, a on mu reèe: "Ništa o toj mes'eli ne znam." (Bejheki, El-Medhal: 796; Darimi, Sunen: 186. Hadis je hasen)
Tako je Amir eš-Šabi, imam generacije tabiina, o èijem je imametu slo¾an ummet, rekao: "Ne znam pola znanja." (Hatib, El-Fekih: 2/173; Bejheki, El-Medhal: 810; Darimi, Sunen: 167. Sened predaje je dobar)
Muhammed ibn Sirin je govorio: "Uopšte me nije briga hoæu li biti upitan o onome što znam ili o onome što ne znam, jer æu svakako ako budem upitan o neèemu što znam reæi: 'Ne znam', kao i ako budem upitan o onome što ne znam reæi æu: 'Ne znam.'" (Darimi, Sunen: 190; hasen)
Nisu voljeli izdavati fetve niti govoriti o neèemu što nije bilo
Jednog dana je došao neki èovjek i pitao Ibn Omera, radiallahu 'anhuma, nešto, na to mu Ibn Omer reèe: "Ne pitaj o onome što se još nije dogodilo. Èuo sam Omera kako proklinje onoga koji pita o neèemu što nije bilo." (Ibn Asakir, Et-Tarih:19/328; Buhari, Et-Tarih: 8/358; Ebu Hajseme, El-'Ilm: 144. Hadis je prihvatljiv/makbul) Slièno su postupili i Ammar ibn Jasir (Ibn S'ad, Et-Tabekat: 3/256; Darimi, Sunen: 125) i ostali.
Ibn Mes'ud je rekao: "Onaj koji odgovara na svako pitanje je luðak!" (Bejheki, El-Medhal: 798; Taberani, Mud¾em el-kebir: 8923; Ibn el-D¾i'ad, El-Musned: 324)
Huzejfe je govorio: "Fetve ljudima daje jedan od trojice: 'Èovjek koji poznaje nasih i mensuh Kur'ana', 'A ko je taj?' – upitaše. 'Omer ibn Hattab.' – odgovori, zatim nastavi: 'Èovjek imam(halifa) ili namjesnik njegov, i èovjek luðak/ahmak koji sebe zadu¾uje bezpotrebno.'" (Ebu 'Ubeid el-Kasim ibn Selam, En-Nasih ve-l-mensuh: 1; Ebu D¾afer en-Nuhas, En-Nasih ve-l-mensuh: 2; Ibn Hazim, El-'Itibar: 2)
Mrzili su odgovarati mišljenjem i bili su ¾estoki po tom pitanju
Rekao je Ibn Abbas: "Ko uvede mišljenje koje nema osnove u Kur'anu niti je s njime sunnet došao, ne zna se naèemu æe biti vlasnik tog mišljenja kada susretne Allaha." (Ibn Veddah, El-Bid'a ven-nehi 'anha: 38; Ebul Fadl El-Herevi, Ehadis fi zimm el-kelam ve ehlih: 2/123)
Prenosi se da Ibn Sirin nije nikad govorio na osnovu svog mišljenja veæ je uvijek to bilo ono što je èuo. (Ahmed ibn Hanbel, El-Ilel: 3/490; Darimi, Sunen: 105)
Ata ibn Ebi Rebbah je bio upitan o neèemu, te je odgovorio: "Ne znam." – na to æe èovjek: "Zar nam neæeš reæi tvoje mišljenje o tome?" A on reèe: "Doista se ja Allaha stidim da se na osnovu mog mišljenja nešto dinom uzme na Zemlji!" (Darimi, Sunen: 108; El-Mizzi, Tenzih el-kemal: 2/82)
Urve ibn Zeid nam je objasnio šta je to što je Jevreje odvratilo s Pravog puta, rekavši: "Jevreji nisu prestali biti na pravom menhed¾u/putu sve dok u njih nisu odgojeni novoroðenèad – sinovi ¾ena koje su Jevreji zarobili od drugih, te u oni poslije govorili na osnovu mišljenja i time zaludjeli Jevreje."( Darimi, Sunen: 122; Darekutni, Sunen: 4/146. Predaja je prihvatljiva)
Èvsto su se dr¾ali Kur'ana, tako da je Ibn Mes'ud, primjera radi, pocijepao knjigu koja je u njegovo vrijeme bila omiljena kod ljudi, rekavši: "Ehlul Kitabije su propali prije vas onda kada su navalili na knjige njihove uleme, a ostavili Knjigu Gospodara njihova." (Darimi, Sunen: 478)
Rekao je Ibn Omer D¾abiru ibn Zejdu u tavafu: "O Ebu Ša'sa, ti si od fekiha Basre, nemoj nikako fetvu davati osim Kur'anskim govorom ili sunnetom prošlim, a ako suprotno postupiš propašæeš a i druge æeš upropašæavati!" (Ibn Hazm, El-Ahkam: 8/540; Hatib, El-Fekih: 2/124, prihvatljiv)
Nisu nikako voljeli zapitkivanja
Ibn Abbas je rekao: "Nisam vidio narod bolji od drugova Poslanika, nisu ga pitali osim u 13 mes'ela (misli se na one mes'ele koje se nalaze u Kur'anu a poèinju formom 'Jes'eluneke') sve dok nije preselio, i sve se nalaze u Kur'anu, poput: "Jes'eluneke 'aniš-šehril-haram...", zatim je rekao: "Nisu pitali osim ono što æe im koristiti." (Taberani, El-Kebir: 454; Ibn Betta, El-Ibane: 296)
A divno li je Amir eš-Šabi opisao vrijeme u kojem mi ¾ivimo, rekavši: "Kada bi ovi bili u vremenu Allahova Poslanika veæina bi Kur'ana bila objavljena na naèin: Jes'eluneke, jes'eluneke.../pitaju te o,pitaju te o ..." (Darimi, Sunen: 202; Ebul Fadl El-Herevi, Ehadis fi zimm el-kelam ve ehlih: 2/203)
Predaja o nadnaravnim odlikama ovih generacija je puno, poput mora bez granica, ispisivati sve je nemoguæe... Pa èak kada bi nam mora bila tinta, a drveæe ovog dunjaluka pera - mora bi presahnula, a drva bi nestalo... Ali, u ovome što smo spomenuli je dovoljan primjer ne bi li uvidjeli tu ogromnu provaliju, jamu tamnu i nepremostivu, koja dijeli nas od njih, koja razdvaja "ljude(ine)" od onih koji se samo pretvaraju. Meðutim, jedini most koji nas mo¾e premostiti k njima jeste slijeðenje onoga što su oni slijedili i za èim su se povodili
fakultet Hadisa Èasnog
Neizostavni i glavni dio bilo koje predaje(hadisa) je sened(lanac) prenosilaca. U koliko se u nizu tog povezanog lanca nalaze ljudi pravedni i sigurni u ono što prenose, to je jedan od prvih odlika autetiènosti onoga što prenose. Prvi u nizu tog lanca su najèešæe ashabi potom tabini, generacija poslije njih, zatim etbau tabini i oni su uglavno sr¾ svake predaje. To su ujedno oni koje je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pohvalio rijeèima: "Najbolji od mog ummeta su moji savremenici (ashabi) potom oni koji ih slijede (tabini) potom oni koji njih slijede (etbau tabini).
U nastavku æemo navesti neke od osobina pojedinaca, kao njihove govore, što æe nam pojasniti o kakvim se ljudima – pojedinaèno, i generacijama – opæenito radi.
Njihova privr¾enost sunnetu
Bili su svjesni da je poznavanje sunneta najbolji naèin za pravo razumijevanje Kur'ana, pa su ga se èvrsto dr¾ali, a kako i ne bi kada je Omer, radiallahu 'anhu, rekao: "Doæi æe ljudi koji æe sa vama raspravljati sa manje jasnim ajetima iz Kur'ana pa ih vi šèepajte sunnetom. Ta doista uèenjaci sunneta najbolje poznaju Allahovu knjigu." (Ed-Darimi, Sunen: 121; El-Lalikai', Šerhu-l-'itikad: 1/123; Ebu-l-Muzafer Es-sem'ani, El-intisar li ehlis-sunne: 1/6. Predaja je hasen/dobra)
Rekao je Muhammed ibn Šihab ez-Zuhri: "Èvrsto dr¾anje sunneta je spas." (Ibn Betta, El-Ibane: 1/319-302, 159; Bejheki, Medhal: 860; Ebu Nu'ajm, El-Hilje: 3/369. Prenosioci ove predaje su pouzdani)
A Muhammed ibn Sirin je rekao: "Sve dok dr¾i do esera (predaje) takav je na ispravnom putu." (Ed-Darimi, Sunen: 143 i El-Herevi, Zimmu-l-kelam preko Darimija. Prenosioci predaje su pouzdani)
Meðutim, praktikovanje sunneta je sve manje i manje što i nije èudno, na to su upozoravali naši ispravni prethodnici pa je Abdullah ibn ed-Dejlemi rekao: "Došlo je do mene da æe se prvo od vjere ostaviti sunnet, tako da æe vjera nestajati sunnet za sunnetom kao što i u¾e konac po konac nestane." (Jakub ibn Sufjan, El-M'arife: 3/386; Ibn Weddah, El-Bid'a: 37; Darimi, Sunen: 97. Predaja je hasen/dobra)
Njihovo podsticanje na znanje
Rekao je Abdullah ibn Mes'ud, radiallahu 'anhu: "Budi uèenjak ili uèenik ili slušatelj a nikako ne budi èetvrti (mimo ovoga) pa da propadneš."
Rekao je Ibn Abas, radiallahu 'anhuma: "Jedan sahat izuèavanja znanja uveèe je bolje od njenog o¾ivljavanja (ibadetima)." A Ebu Hurejre, radiallahu 'anhu, je rekao: "Ja podijelim noæ na tri dijela; treæinu spavam, treæinu klanjam a treæinu obnavljam hadise Allahova Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem." (Abdurrezak, El-Musanef: 20469; Bejheki, El-Medhal: 459; Ibn Abdulberr, D¾ai: 1/27. Sened predaje je hasen/dobar)
Oni su se takoðer brinuli i o kolektivnoj intelektualnoj svijesti, pa nalazimo Ebu Derda' da ka¾e: "Šte je to te vidim da vaši uèenjaci odlaze a vaši neuki ne uèe!? Uèite prije nego što se podigne znanje, a podizanje znanja je odlazak – nestanak uèenih."
Njihova briga o ispravnom nijjetu u tra¾enju znanja
Ibn Mes'ud, radiallahu 'anhu, je rekao: "Znanje ne izuèavajte zbog tri stvari; da bi ste se njime raspravljali s luðacima, nadmetali sa ulemom ili s ciljem privlaèenja pogleda ljudi." (Darimi, Sunen: 262; El-Hatib, El-Fekih vel Mutefekkih: 2/88. Sened prenosilaca je slab zbog Muhammeda ibn 'Auna koji je metruk) Slièno se prenosi i od Makhula (Darimi, Sunen: 378; Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef: 6177; Abdullah ibn Ahmed u njegovim dopunama na Ez-Zuhd: 12.1. Sened predaje je dobar), kao i od Poslanika.
Ebu Muslim el-Havlani, jedan od najpoznatijih tabina, vlasnik poznatih kerameta, baèen je u vatru pa mu ju je Allah, kao i Ibrahimu, 'alejhi sellem, hladnom uèinio, je govorio: "Tri je vrste uèenjaka; èovjek koji je ¾ivio u svom znanju i sa kojim su ljudi ¾ivjeli i okoristili se od njegovog znanja, èovjek koji je ¾ivio u svom znanju meðutim niko se nije okoristio njegovim znanjem i èovjek èiji se narod okoristio i ¾ivio od njegovog znanja a on sam nije." (Ibn 'Asakir, Et-Tarih: 519; Darimi, Sunen: 366. Sened predaje je dobar)
Dok je Hasan el-Basri rekao: "Ko god bude tra¾io bilo šta od ovog znanja ¾eleæi time i ¾udeæi za onim što je kod Allaha postiæi æe i okoristit æe se njime, inšaAllah, a ko time bude ¾elio dunjaluk, pa to æe mu, tako mi Allaha, biti sav udio od toga." (Ibn Abdulberr, D¾am'i bejan fadli-l-ilm: 1/72. Sened predaje je dobar)
Mesruk ka¾e: "Dovoljno je èovjeku znanja da se Allaha boji, a dovoljno mu je d¾ehla da bude zadivljen svojim znanjem." (Ibn S'ad, Et-Tabekat: 6/80. Sened predaje je dobar)
Radili su ono što su govorili
Omer ibn Hatab, radiallahu 'anhu, je upitao Abdullaha ibn Selama: "'Ko su pravi vlasnici znanja?' Reèe: 'Oni koji rade po onome što znaju.' Na to æe Omer: 'Šta je to što izgoni znanje iz ljudskih prsa?' Odgovori: 'Po¾uda.'" (Darimi, Sunen: 586. Sened predaje je dobar)
Sufjan ibn Ujejne bi govorio: "Najveæi je d¾ahil/neznalica onaj koji ostavi ono što zna, a najuèeniji je onaj koji radi skladno onome što zna, dok je najbolji od njih onaj koji se najviše Allaha boji." (Darimi, Sunen: 335. Sened predaje je dobar)
Rekao je Hasan el-Basri: "Zatekao sam ljude i pobo¾njaka/abida, koji kada bi ibadetio to se ne bi znalo iz njegovog govora, veæ bi se znalo na osnovu njegovog praktiènog rada, - to je korisno znanje." (Darimi, Sunen: 550. Sened predaje je dobar)
Ebu Derda je rekao: "Ne plašim se za sebe da mi bude reèeno: 'Šta si znao?', veæ se bojim da mi bude reèeno: 'Šta si radio?'" (Bejheki, El-Medhal: 523; Darimi, Sunen: 270)
Koga su oni smatrali uèenjakom i fekihom – pravnikom?
Alija je rekao: "Pravi je fekih onaj koji ljude ne baca u oèaj od Allahove milosti, niti ih osigurava Allahove kazne, koji im ne iznalazi olakšice u Allahovim zabranama. Nema hajra u ibadetu u kojem nema znanja, niti ima hajra u znanju u kojem nema pronicljivosti /fehma, nema hajra u uèenju Kur'ana lišenog razmišljanja." (El-Lalikai', El-'Itikad: 1/156; Ibn Asakir, Tarih: 42/510,511; Darimi, Sunen: 301. Lanac predanja je dobar)
A Hasan el-Basri je rekao: "Pravi je fekih, skroman na Dunjaluku, ¾eljan Ahireta, pronicljiv u vjeri i koji je konstantno u ibadetu Allaha." (El-Ad¾urri, Ahlaku-l-'ulema: 133; Ibn Ebi Šejbe, Ez-Zuhd: 17037. Lanac predanja je dobar)
A Ebu Hazim je navodeæi osobine uèenjaka rekao: "Neæeš biti uèenjak sve dok u tebi ne budu tri odlike: 'Ne zavidiš onome koji je iznad tebe, ne omalova¾avaš onoga koji je ispod tebe i ne uzimaš od tvoga znanja dunjaluk." (Darimi, Sunen: 296; Ebu Nu'ajm, El-Hilje: 3/243. Lanac predaje je dobar)
Omer ibn Abdulaziz je napisao stanovnicima Medine: "Onaj ko èini ibadet nemajuæi znanje takav više štete i fesada uèini nego što hajra uradi, a onaj ko pobroji koliko je uradio od onoga što govori takav ne govori puno osim u onome što se njega tièe, i onaj koji uzme svoju vjeru ciljem raspravljanja takav èesto mijenja mišljenja." (Ibn Betta, El-Ibane: 579; Darimi, Sunen: 309. Sened predaje je dobar)
Takoðer æeš ih naæi da su ljubomorno èuvali èast znanja, tako je jednom Hasan el-Basri došao na pijacu te se pogaðao s jednim èovjekom prodavcem odjeæe koju je htio kupiti, te mu taj prodavac reèe: "Eto ja tebi po toj cijeni, a tako mi Allaha, da je rijeè o nekom drugom mimo tebe, ne bih mu je dao po toj cijeni." Tada Hasan reèe: "Uradiste...!" Nakon toga nikada nije viðen da kupuje ili prodaje na pijaci sve dok nije preselio. (Darimi, Sunen: 583. Lanac prenosilaca je hasen/dobar)
Ili kada je Mus'ab ibn Zubejr u Ramazanu podijelio novca kufanskim uèaèima te je Abdurrahmanu ibn Maqalu poslao 2000 dirhema, on ih nije prihvatio veæ mu ih vratio, rekavši: "Mi Kur'an ne uèimo zbog ovoga." (Darimi, Sunen: 585. Sened predaje je dobar) Isto je uradio i Amr ibn N'uman, rekavši: "Tako mi Allaha, mi ne uèimo Kur'an ¾eleæi time dunjaluk i dunjaluèke dirheme!" (Ibn Ebi Šejbe, El-Musannef: 10054; Bejheki, Eš-Šu'ab: 2633. Predanje je prenešeno prihvatljivim lancem)
Nisu se stidjeli reæi ne znam
Prenosi se da je jedan èovjek upitao Ibn Omera, radiallahu 'anhuma, neku mes'elu/šerijatsko pitanje, a on mu reèe: "Ništa o toj mes'eli ne znam." (Bejheki, El-Medhal: 796; Darimi, Sunen: 186. Hadis je hasen)
Tako je Amir eš-Šabi, imam generacije tabiina, o èijem je imametu slo¾an ummet, rekao: "Ne znam pola znanja." (Hatib, El-Fekih: 2/173; Bejheki, El-Medhal: 810; Darimi, Sunen: 167. Sened predaje je dobar)
Muhammed ibn Sirin je govorio: "Uopšte me nije briga hoæu li biti upitan o onome što znam ili o onome što ne znam, jer æu svakako ako budem upitan o neèemu što znam reæi: 'Ne znam', kao i ako budem upitan o onome što ne znam reæi æu: 'Ne znam.'" (Darimi, Sunen: 190; hasen)
Nisu voljeli izdavati fetve niti govoriti o neèemu što nije bilo
Jednog dana je došao neki èovjek i pitao Ibn Omera, radiallahu 'anhuma, nešto, na to mu Ibn Omer reèe: "Ne pitaj o onome što se još nije dogodilo. Èuo sam Omera kako proklinje onoga koji pita o neèemu što nije bilo." (Ibn Asakir, Et-Tarih:19/328; Buhari, Et-Tarih: 8/358; Ebu Hajseme, El-'Ilm: 144. Hadis je prihvatljiv/makbul) Slièno su postupili i Ammar ibn Jasir (Ibn S'ad, Et-Tabekat: 3/256; Darimi, Sunen: 125) i ostali.
Ibn Mes'ud je rekao: "Onaj koji odgovara na svako pitanje je luðak!" (Bejheki, El-Medhal: 798; Taberani, Mud¾em el-kebir: 8923; Ibn el-D¾i'ad, El-Musned: 324)
Huzejfe je govorio: "Fetve ljudima daje jedan od trojice: 'Èovjek koji poznaje nasih i mensuh Kur'ana', 'A ko je taj?' – upitaše. 'Omer ibn Hattab.' – odgovori, zatim nastavi: 'Èovjek imam(halifa) ili namjesnik njegov, i èovjek luðak/ahmak koji sebe zadu¾uje bezpotrebno.'" (Ebu 'Ubeid el-Kasim ibn Selam, En-Nasih ve-l-mensuh: 1; Ebu D¾afer en-Nuhas, En-Nasih ve-l-mensuh: 2; Ibn Hazim, El-'Itibar: 2)
Mrzili su odgovarati mišljenjem i bili su ¾estoki po tom pitanju
Rekao je Ibn Abbas: "Ko uvede mišljenje koje nema osnove u Kur'anu niti je s njime sunnet došao, ne zna se naèemu æe biti vlasnik tog mišljenja kada susretne Allaha." (Ibn Veddah, El-Bid'a ven-nehi 'anha: 38; Ebul Fadl El-Herevi, Ehadis fi zimm el-kelam ve ehlih: 2/123)
Prenosi se da Ibn Sirin nije nikad govorio na osnovu svog mišljenja veæ je uvijek to bilo ono što je èuo. (Ahmed ibn Hanbel, El-Ilel: 3/490; Darimi, Sunen: 105)
Ata ibn Ebi Rebbah je bio upitan o neèemu, te je odgovorio: "Ne znam." – na to æe èovjek: "Zar nam neæeš reæi tvoje mišljenje o tome?" A on reèe: "Doista se ja Allaha stidim da se na osnovu mog mišljenja nešto dinom uzme na Zemlji!" (Darimi, Sunen: 108; El-Mizzi, Tenzih el-kemal: 2/82)
Urve ibn Zeid nam je objasnio šta je to što je Jevreje odvratilo s Pravog puta, rekavši: "Jevreji nisu prestali biti na pravom menhed¾u/putu sve dok u njih nisu odgojeni novoroðenèad – sinovi ¾ena koje su Jevreji zarobili od drugih, te u oni poslije govorili na osnovu mišljenja i time zaludjeli Jevreje."( Darimi, Sunen: 122; Darekutni, Sunen: 4/146. Predaja je prihvatljiva)
Èvsto su se dr¾ali Kur'ana, tako da je Ibn Mes'ud, primjera radi, pocijepao knjigu koja je u njegovo vrijeme bila omiljena kod ljudi, rekavši: "Ehlul Kitabije su propali prije vas onda kada su navalili na knjige njihove uleme, a ostavili Knjigu Gospodara njihova." (Darimi, Sunen: 478)
Rekao je Ibn Omer D¾abiru ibn Zejdu u tavafu: "O Ebu Ša'sa, ti si od fekiha Basre, nemoj nikako fetvu davati osim Kur'anskim govorom ili sunnetom prošlim, a ako suprotno postupiš propašæeš a i druge æeš upropašæavati!" (Ibn Hazm, El-Ahkam: 8/540; Hatib, El-Fekih: 2/124, prihvatljiv)
Nisu nikako voljeli zapitkivanja
Ibn Abbas je rekao: "Nisam vidio narod bolji od drugova Poslanika, nisu ga pitali osim u 13 mes'ela (misli se na one mes'ele koje se nalaze u Kur'anu a poèinju formom 'Jes'eluneke') sve dok nije preselio, i sve se nalaze u Kur'anu, poput: "Jes'eluneke 'aniš-šehril-haram...", zatim je rekao: "Nisu pitali osim ono što æe im koristiti." (Taberani, El-Kebir: 454; Ibn Betta, El-Ibane: 296)
A divno li je Amir eš-Šabi opisao vrijeme u kojem mi ¾ivimo, rekavši: "Kada bi ovi bili u vremenu Allahova Poslanika veæina bi Kur'ana bila objavljena na naèin: Jes'eluneke, jes'eluneke.../pitaju te o,pitaju te o ..." (Darimi, Sunen: 202; Ebul Fadl El-Herevi, Ehadis fi zimm el-kelam ve ehlih: 2/203)
Predaja o nadnaravnim odlikama ovih generacija je puno, poput mora bez granica, ispisivati sve je nemoguæe... Pa èak kada bi nam mora bila tinta, a drveæe ovog dunjaluka pera - mora bi presahnula, a drva bi nestalo... Ali, u ovome što smo spomenuli je dovoljan primjer ne bi li uvidjeli tu ogromnu provaliju, jamu tamnu i nepremostivu, koja dijeli nas od njih, koja razdvaja "ljude(ine)" od onih koji se samo pretvaraju. Meðutim, jedini most koji nas mo¾e premostiti k njima jeste slijeðenje onoga što su oni slijedili i za èim su se povodili